До правде с већим бројем судија

Бивши интернационални арбитар, а сада члан Судијске комисије Фудбалског савеза Србије Мирослав Радоман потврђује оно што је видео и милионски ТВ аудиторијум посредством малих екрана, а што нису виделе његове млађе колеге из Норвешке: да је нападач Бајерна Мирослав Клозе победоносни гол против Фиорентине у првом сусрету осмине финала Лиге шампиона постигао из офсајд позиције.

– Офсајд јесте био. Грешке судија су нормалне и дозвољене ако нису учињене са намером. Ко мање греши требало би и да суди. Међутим, овде је проблем што они који греше и даље некажњено суде. Исти судија Овребо делио је правду и прошле сезоне у дуелу Челзија и Барселоне и то му очигледно није узето за зло. Очигледно је да неки уживају велико поверење и да га крчме.

Радоман тврди да главни судија није и главни кривац:

– Да је користио искуство, којим располаже променио би одлуку, а за то је имао и времена и техничких могућности. Видео сам да се консултовао са помоћником, који је морао да сигнализира недозвољену позицију Клозеа.

На питање шта би требало да се уради, па да се овакве ситуације више не догађају, Радоман је одговорио:

– Битно је само побољшати концентрацију. Офсајд позиција је била јасно видљива и заиста не знам шта је мислио помоћни судија.

(/slika2)О увођењу „соколовог ока”, којим би арбитри као у многим другим спортовима, имали могућност да провере оно што су видели и донесу правилну одлуку, контролор суђења Уефе је казао:

– То се никада неће увести. Фудбал је традиционална игра, у којој се постулати поштују. Неизводљиво је да се утакмица прекине да би судије погледале снимак. По мени је једино решење правилан одабир арбитара. У појединим ситуацијама било би немогуће контролисати емоције. Замислите шта би се догодило да судија на бразилској „Маракани” промени одлуку. Тешко би то прошло без ексцеса. Мислим и да би се изгубили смисао и дух фудбала. „Роботизација” би значила као да играте на „плеј стејшну”. Увођење „соколовог ока” није питање које Фифа разматра.

Радоман истиче да је Уефа направила корак унапред:

– Увођењем још двојице помоћника, који су углавном оријентисани на дешавањима у казненим просторима, дошло се до смањења судијских грешака у Лиги Европе. То је још један од разлога због којих сам апсолутно против „соколовог ока”. Можда сам старомодан, али је по мени неупоредиво важнија психичка и физичка припремљеност и концентрација судија.

Један од наших ретких арбитара, који је делио правду у мечевима Лиге шампиона Мирослав Радоман је закључио:

– Судије имају могућност вербалне и не вербалне комуникације. Постоје знакови којима се служе. У Минхену је очигледно изостала и концентрација и комуникација. Зато је и настао проблем. Јер, могао је, рецимо, и четврти судија да помогне ако је видео шта се догодило. Аудио систем је одличан. Он се користи и код нас од прошле сезоне. Мислим да је решење у већем броју судија реалнија варијанта, пошто су додатни арбитри дужни да помогну главном да донесе исправну одлуку, а уједно и да сачувају и дух и смисао игре. Поред тога, и камере могу да преваре, јер снимају под одређеним углом. Судија је на терену и мора правилно да процени са каквом је намером и интензитетом играч стартовао.

Ђ. Смиљанић