Do pravde s većim brojem sudija

Bivši internacionalni arbitar, a sada član Sudijske komisije Fudbalskog saveza Srbije Miroslav Radoman potvrđuje ono što je video i milionski TV auditorijum posredstvom malih ekrana, a što nisu videle njegove mlađe kolege iz Norveške: da je napadač Bajerna Miroslav Kloze pobedonosni gol protiv Fiorentine u prvom susretu osmine finala Lige šampiona postigao iz ofsajd pozicije.

– Ofsajd jeste bio. Greške sudija su normalne i dozvoljene ako nisu učinjene sa namerom. Ko manje greši trebalo bi i da sudi. Međutim, ovde je problem što oni koji greše i dalje nekažnjeno sude. Isti sudija Ovrebo delio je pravdu i prošle sezone u duelu Čelzija i Barselone i to mu očigledno nije uzeto za zlo. Očigledno je da neki uživaju veliko poverenje i da ga krčme.

Radoman tvrdi da glavni sudija nije i glavni krivac:

– Da je koristio iskustvo, kojim raspolaže promenio bi odluku, a za to je imao i vremena i tehničkih mogućnosti. Video sam da se konsultovao sa pomoćnikom, koji je morao da signalizira nedozvoljenu poziciju Klozea.

Na pitanje šta bi trebalo da se uradi, pa da se ovakve situacije više ne događaju, Radoman je odgovorio:

– Bitno je samo poboljšati koncentraciju. Ofsajd pozicija je bila jasno vidljiva i zaista ne znam šta je mislio pomoćni sudija.

(/slika2)O uvođenju „sokolovog oka”, kojim bi arbitri kao u mnogim drugim sportovima, imali mogućnost da provere ono što su videli i donesu pravilnu odluku, kontrolor suđenja Uefe je kazao:

– To se nikada neće uvesti. Fudbal je tradicionalna igra, u kojoj se postulati poštuju. Neizvodljivo je da se utakmica prekine da bi sudije pogledale snimak. Po meni je jedino rešenje pravilan odabir arbitara. U pojedinim situacijama bilo bi nemoguće kontrolisati emocije. Zamislite šta bi se dogodilo da sudija na brazilskoj „Marakani” promeni odluku. Teško bi to prošlo bez ekscesa. Mislim i da bi se izgubili smisao i duh fudbala. „Robotizacija” bi značila kao da igrate na „plej stejšnu”. Uvođenje „sokolovog oka” nije pitanje koje Fifa razmatra.

Radoman ističe da je Uefa napravila korak unapred:

– Uvođenjem još dvojice pomoćnika, koji su uglavnom orijentisani na dešavanjima u kaznenim prostorima, došlo se do smanjenja sudijskih grešaka u Ligi Evrope. To je još jedan od razloga zbog kojih sam apsolutno protiv „sokolovog oka”. Možda sam staromodan, ali je po meni neuporedivo važnija psihička i fizička pripremljenost i koncentracija sudija.

Jedan od naših retkih arbitara, koji je delio pravdu u mečevima Lige šampiona Miroslav Radoman je zaključio:

– Sudije imaju mogućnost verbalne i ne verbalne komunikacije. Postoje znakovi kojima se služe. U Minhenu je očigledno izostala i koncentracija i komunikacija. Zato je i nastao problem. Jer, mogao je, recimo, i četvrti sudija da pomogne ako je video šta se dogodilo. Audio sistem je odličan. On se koristi i kod nas od prošle sezone. Mislim da je rešenje u većem broju sudija realnija varijanta, pošto su dodatni arbitri dužni da pomognu glavnom da donese ispravnu odluku, a ujedno i da sačuvaju i duh i smisao igre. Pored toga, i kamere mogu da prevare, jer snimaju pod određenim uglom. Sudija je na terenu i mora pravilno da proceni sa kakvom je namerom i intenzitetom igrač startovao.

Đ. Smiljanić