Оборен први болестан платан у булевару

Први платан из дрвореда у Булевару краља Александра, стар четрдесетак година и потпуно труо, уклоњен је јуче око осам часова испред зграде број 187, код Лиона. Радници „Зеленилa Београд” кренули су са послом петнаестак минута после седам часова и требало им је четрдесет минута да исеку стабло високо десетак метара. Већ после неколико метара од врха дрвета, на пресецима које су начиниле моторне тестере, указала се трулеж, која се протезала кроз цело дрво. Станари зграде испред које је платан исечен углавном су са прозора немо гледали сечу стабла, али је било и оних који су захтевали објашњење зашто се то ради, па и оних који су радницима довикивали погрдне речи.

– Ово је мој платан, а не ваш, мени је испред прозора, зашто га сечете – негодовао је станар зграде, али су његови протести престали кад је видео у каквом је стању дрво било.

Овај део булевара одабран је за почетак акцијеуклањања болесних стабала. И на првом обореном платану је потврђена тврдња стручњака са Шумарског факултета.

– Није тешко доказати трулеж на стаблима у доњем делу булевара, јер се она види на пресецима грана. Када гледате ова стабла чини се да су потпуно здрава, али су нам студије Шумарског факултета показале у каквом је заиста стању дрворед и колико је оболео. Када погледате пањ исеченог платана, он је здрав, али већ на метар од земље почиње централна трулеж. То је она опасност на коју смо и указивали – каже Радован Драшкић, директор „Зеленила”, образлажући разлоге за замену дрвореда.

– Ако ово сада не учинимо, трулеж би напредовала, и за четири, пет година свакако би морали да уклонимо платане. То су били разлози које смо покушавали да објаснимо грађанима. Потпуно разумем станаре на другом и трећем спрату, који ће тренутно изгубити хладовину, али би они без ње, због трулежи, остали за неколико година – истиче Драшкић.

Планирано је да се прво уклони дрворед на левој страни булевара, јер ће се ту најпре реконструисати саобраћајница.

– Претпостављам да ће посао сече платана бити завршен за тридесетак дана – каже Драшкић.

Б. Васиљевић

-----------------------------------------------------------

Ни радницима није лако

Ни радницима „Зеленила”, који су обавили сечу платана није било лако.

– Радим овај посао двадесет година и било ми је баш тешко када смо почели да сечемо платан. Многа од ових стабала сам и сам садио, али дрворед није безбедан за суграђане и мора се уклонити – каже радник „Зеленила”.

Јучерашњу акцију код Лиона прокоментарисала је и Светлана Марић, житељка тог дела града:

– Ово су плућа наше улице. Јасно ми је кад их видим овако исечена да су болесна, да треба да се ваде, али нису ваљда сва таква. Волела бих да може да се уклања део по део, а не овако сва одједном. Овде сам рођена и не могу да замислим булевар без платана. 

-----------------------------------------------------------------------

Скупштински одбор затражио да застане сеча платана

Скупштински Одбор за заштиту животне средине затражио је хитан састанак са Драганом Ђиласом, градоначелником, и са стручним градским службама, поводом одлуке о сечи платана у Булевару краља Александра. Одбор је затражио од градских власти да „застане са сечом стабала, до одржавања овог састанка, као и да објаве све информације о овом послу”.

Председник одбора Чедомир Јовановић (ЛДП), казао је да је седница заказана на захтев 13.000 потписника петиције против сече платана, чији су представници јуче учествовали у трочасовној расправи.

Радован Драшкић, директор „Зеленила”, двадесетак минута је објашњавао да су урађене две студије, у којима је констатовано да су платани болесни и да је њихова замена неопходна. На крају је упитао: – Зашто смо тако себични да, због пет година до израстања нове крошње, спречавамо да се уради посао који ће трајати 80 година?

Марко Благојевић, директор Агенције за инвестиције, казао је да ће цео посао, вредан 1,8 милијарди динара, бити завршен за шест месеци. Професор Чедомир Марковић казао је да је прегледано 687 стабала са земље и из ваздуха, и тек из ваздуха је регистрована масовна трулеж.

Борка Павићевић, представник потписника петиције, казала је како је не чуди „што је 1996–1997. власт, која је чинила геноцид, потом урадила урбицид и екоцид”. Она је изразила наду да се проблем може решити и апеловала да се „не сади ,шумеће мађарско дрвеће’, ако платани буду посечени”. Јован Ћирилов, представник потписника петиције, казао је да „они који су одговорни за сечу 324 платана, овај пут секу грану на којој седе”.

Бранислав Јовин, архитекта, оптужио је градоначелника за „самовољу и спровођење партијског задатка своје странке ДС-а, а трули платани и безбедност су замајавање грађана”.

Милица Војић-Марковић (ДСС) осудила је намеру да се секу платани и истакла да грађани треба да упуте уставну жалбу Уставном суду.

М. Ч.

-----------------------------------------------------------

Ђилас: Jош једном ћемо све објаснити

– Са великим задовољством у понедељак ћемо примити представнике скупштинског Одбора за заштиту животне средине и са људима из Управе и градских предузећа која учествују у реконструкцији Булевара краља Александра још једном ћемо објаснити све разлоге због којих се, а о чему смо наравно консултовали стручњаке, морало ући у реконструкцију дрвореда у овој улици – рекао је Драган Ђилас, градоначелник поводом закључка Одбора за заштиту животне средине Скупштине Републике Србије, да се организује састанак.