Пљуште тужбе
Упркос томе што је за септембар најављено отварање кафе-посластичарнице "Руски цар", обновљене у стилу руске сецесије и барока, по свему судећи, инвеститоре очекује решавање имовинских односа. Изворни власник Зоран Антонијевић, чији отац је давне 1926. године подигао палату у Кнез Михаиловој 7, тужио је пре неколико дана угоститељско предузеће "Стари град", које је дуги низ година газдовало кафаном, потом је давало у пазакуп и, на крају, продало садашњој власници Снежани Булић. Антонијевић од Првог општинског суда тражи поништај уговора о купопродаји.
Ништаван уговор
Његов адвокат Рајко Даниловић објашњава да је уговор о купопродаји "Руског цара" ништаван, јер се предузеће "Стари град", како каже, неистинито декларисало као књижни носилац права коришћења и располагања пословног простора.
– Ово угоститељско предузеће није власник, нема право располагања, па тиме ни отуђења непокретности. Изворни власник је Зоран Антонијевић. У земљишним књигама су 1934. године укњижени његов отац, стриц и тетка чији је он једини наследник. После национализације, непокретност је 1960. године укњижена као друштвена својина, с тим што су поједини делови куће изузети из национализације. Угоститељско предузеће "Стари град" је годинама давало кафану у пазакуп. Међутим, када им је Агенција за приватизацију одобрила да упишу право коришћења и располагања имовином, они су то злоупотребили и начинили купопродајни уговор са Булићевом. Са тим документом су отишли у земљишне књиге и декларисали се као власник локала. То је јавна манипулација – објашњава Даниловић и најављује да ће поднети тужбу у Стразбуру.
Антонијевић је у међувремену Републичкој дирекцији за имовину пријавио одузете непокретности у Кнез Михаиловој 7 и 11, као и у Чика Љубиној улици 13. Његов деда Макса будући да је имао кујунџијски занат, по доласку из Ужица 1867. године купио је часовничарску радњу у Чика Љубиној 13, а касније је и Зоранов отац Милутин отворио отмену јувелирску радњу у Кнез Михаиловој 11. Само два кућна броја ниже подигли су палату са кафаном у приземљу и варијетеом у подруму. Кафану су одмах дали под кирију. Први закупац "Руског цара" био је кафеџија Људевит Рац направивши на овом месту локал европског реномеа, где се сваког поднева окупљао крем београдског друштва.
Експрес ресторан
Од 1958. године, Антонијевићи више ништа нису имали од свог богатства. Све им је национализовано, осим стана у Кнез Михаиловој 7, где Зоран и данас живи. Те године је затворена и кафана. Убрзо потом, у духу новог времена, претворена је у експрес ресторан "Загреб". Отменост је уступила место брзој храни и пластичним послужавницима. У општем грабежу нестали су кристални лустери, мермерни сточићи, фотеље, сребрни послужавници, есцајзи, чајници и ко зна шта још.
– Угоститељско предузеће "Стари град" је газдовало кафаном, а потом деведесетих даје у пазакуп Џеку Самарџији, који је реновира и враћа јој старо име "Руски цар". Следећи пазакупац био је покојни Јусуф Булић, а потом његова супруга Снежана. Предузеће "Стари град" је у међувремену продато фирми "Мидленд", с тим што је "Руски цар" изузет из те продаје. Ипак је 2002. године продат Булићевој – подсећа Антонијевић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


