Мале глумачке бравуре

Берлин, 20. фебруара- Жељно су филмски критичари из целог света чекали свих ових дана да се у главном такмичарском програму коначно појави филм који би им дао све могуће аргументе и оправдања за доделу критичарске награде. Најзад су га дочекали. Буквално последњег такмичарског дана, приказан је филм „Фамилија”, данске редитељке Перниле Фишер Кристенсен, која је 2007. године у Берлину освојила Гран при и „Златног медведа” за најбољи дебитантски филм „Сапуницу”. Овом је филму данас припала награда жирија Међународне федерације критичара.

Једноставна прича о младој, успешној галеристкињи коју је болесни отац замолио да се побрине за породичну пекару, претворила се у искрен интимистички филм о откривању горких животних истина и деликатних породичних односа,који још једном потврђује Кристенсенову као редитељку бриљантну у раду са глумцима.

 Аргумената за награђивање Кристенсенове критичарском наградом је довољно, али то никако не значи да је филм „Фамилија” незабораван филм, важан за филмску историју. Таквог филма на 60. Берлиналу није било. Једноставно, овај је за критичаре био „сламка спаса”. Да ли ће се на овај начин „спашавати” и чланови званичног жирија на челу са Вернером Херцогом, знаће се нешто касније. У сваком случају, овогодишњи – јубиларни фестивал је био такав да су сада све карте отворене. Ниједан од 20 филмова у главном такмичарском програму, није био савршен нити „генијалан”. Сасвим је свеједно који ће однети победу.

(/slika2)Наравно, то не значи да публика није имала шта да види или да нема за кога да навија. Добар утисак је оставио „Како сам провео лето” Алексеја Попогребског („Коктебел”), руски високо резонантни филм са свега два лика (изврсни глумци Григориј Добригин и Сергеј Поскепалис), уколико не рачунамо и онај трећи, можда и најзначајнији – пејзаж Чукотке у артичком кругу у који је смештена драмска радња, епика лудила и непсоразума.

И филм „На путу” Јасмиле Жбанић није оставио гледаоце равнодушним. Већ уочи премијере пласиране су гласине да је ово и происламски и антиисламски филм. Појачано окретање религији, исламу у земљи у којој је колико до јуче на снази било социјалистичко самоуправљање и безбожништво, Жбанићева је у Берлину довела у везу и са затварањем Европе према Босни због чега, како је изјавила, њени земљаци кажу: „Ако нисмо Европљани, шта смо, и зато се окрећу исламу”. Кроз причу о модерној Сарајки, стјуардеси Луни (Зринка Цвитешић) и њеном невенчаном мужу Амару (Леон Лучев), контролору лета који због алкохолизма губи посао и проналази мир међу вехабијама, Жбанићева испитује либералне и конзервативне исламске стереотипе, али не толико дубоко нити изоштрено да би ово био и сасвим успешан филм. Додуше, успешан је у томе да је гледалац у стању да схвати поруку да је босанско-херцеговачки ислам либералан у односу на онај који практикују конзервативне верске заједнице и да, као такав, може да буде сасвим прихватљив Европи. Како било, тек за улогу Луне, хрватска глумица Зринка Цвитешић заслужила је сва признања и честитке. Уз њу у филму, у улози вехабијске жене прекривене црним веловима, видимо и Мирјану Карановић, као и младу ЛунуМијовић, које су имале главне улоге у филму „Грбавица“.

И аргентинска глумица Марија Онето, завређује велика признања. Она у филму „Слагалице” Наталије Мирноф, изврсно глумљеној и режираној драми, игра кротку домаћицу у којој се коначно буди свест о себи и сопственим вредностима, када открије да је суперталенат за слагање слагалица.

После филмова „ Јаје” и „Млеко”, стигао је и „Мед” турског редитеља Семиха Капланоглуа, дирљива и помало старомодна прича о односу марљивог оца и маленог сина (игра га седмогодишњак) који мисли да не испуњава очекивања родитеља. Ирански филм „Ловац” Рафија Питса је урбани трилер у којем је јунак бивши затвореник, који током техеранских демонстрација губи жену и ћерку, те се тако одлучује за осветнички поход у којем убија полицајце. О бившим затвореницима, додуше на хуморнији начин, говоре и норвешки филм „Помало фини човек” Ханса Петера Моланда и аустријски психолошки кримић „Лопов” Бењаминаа Хајсенберга, о аматерском маратонцу и пљачкашу банака...

 У самој фестивалској завршници, легендарној немачкој глумици Хани Шигули уручен је „Златни медвед” за животно дело, приређена свечаност и пренете званичне честитке Европског парламента.