Кинеска свадба

Поштујући правила Фенг шуиа, младенци су израчунали да ће им љубав бити дуговечна, ако се венчају почетком јула, на датум чији збир цифара даје паран број. Следећи упутства срца, Ванг Јуан, коју овде, у Београду, сви знају као Људмилу, одлучила је да своју везу са Чу Јун, крунише баш у нашој престоници, у миру и хладу топчидерске шуме.

Младожењи који је власник фабрике дечје гардеробе, није био велики проблем да са југа Кине запуца у Србију. Стигао је у пратњи две стотине званица, рођака и пријатеља и – тако испунио жељу своје драге. Раскошна, незапамћена свадба, прво традиционално кинеско венчање у нашој престоници одиграло се у "Милошевом конаку".

Младенци су у ресторан стигли одевени по европским свадбеним обичајима, да би белу венчаницу и свечано одело убрзо заменили традиционалном ношњом, пурпурним одорама опточеним златним везом.

Столови и башта били су окићени искључиво црвеним украсима, јер у Кини се верује да ова боја доноси срећу. Као и да се први кораци бескрајне љубави морају корачати стазом посутом латицама ружа. Животе су спојили наздрављајући чајем, клањајући се, обредно, прво земљи и небу, а затим родитељима. Ритуал је изазвао велику радост међу домаћим гостима, јер никада нису имали прилике да присуствују таквом венчању, али и званицама из Кине у којој се ова традиција полако заборавља. Наставак је подсећао на класично мрсно, православно венчање, уз јагњеће печење, сармице са зељем, сир и домаћи музички репертоар, укључујући и српско коло у које су се ухватили и неки храбрији и веселији гости са Истока.

– Већ девет година живим у Београду, овде имам много пријатеља и желела сам да они присуствују мом венчању – каже Људмила на одличном српском.  Некадашња студенткиња руске књижевности у Москви, има фирму која се бави шпедицијом и канцеларије у Тржном центру у Новом Београду.

Љубав тридесет двогодишње Људмиле и њеног изабраника, који је већ добио српско име Ђорђе,  родила се случајно. Како каже, уз утицај једне искусне проводаџике, што указује да посредство тетака и ујни и даље опстаје као интернационална појава. Започета по старински, веза се развијала помоћу савремене технологије (СМС порука и и-мејлова), да би убрзо љубавници "на даљину" уговорили састанак у домовини. Случај је чак хтео да будући супружници, он са крајњег југа, а она са севера, у исто време "заглаве" у једној кинеској клиници због различитих здравствених проблема. Судбина их је крајем маја вратила у Београд, и зацртала да ће "да" рећи баш у "Милошевом конаку". Младожења је, верујући на кратко, оставио посао, али је, објашњава Људмила, накнадно ипак одлучено да ће надаље становати овде.