Распала се влада у Холандији

Холандска влада на челу с премијером Јаном Петером Болкенендеом се распала. Трочлана коалиција: демохришћана (ЦДА), социјалдемократа (ПвдА) и Хришћанске уније (ЦУ), после једномесечних преговора, једноставно није успела да се договори око будуће холандске војне улоге у Авганистану.

Најснажнији члан у досадашњој коалицији, демохришћани премијера Болкенендеа, залагали су се да Холандија прихвати молбу НАТО, повећа број својих војника у Авганистану и продужи њихов боравак у Хиндукушу до августа 2011. године. Социјалдемократи и конзервативно-протестантска Хришћанска унија инсистирали су, међутим, да већ у августу ове године почне постепено повлачење холандских трупа из Авганистана.

Тренутно ова европска краљевина има у Авганистану више од 1.800 војника. Од 2006. године, према званичним подацима у овој опасној мисији погинуо је 21 холандски војник.

У склопу реализације нове стратегије НАТО генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен замолио је владу у Ден Хагу да повећа број војника у Авганистану и привремено одустане од плана за њихов превремени и постепени повратак кући. Била је то, како се испоставило, веома „врућа” тема за трочлану коалицију, преговори и убеђивања су се отегли али нико од партнера није желео да попусти. Последња преговарачка рунда потрајала је чак 16 сати и окончана је неуспешно, после чега је премијер Болкененде саопштио да се коалиција распала јер су социјалдемократи напустили владу.

После неуспешне, маратонске седнице премијер Болкененде је кратко саопштио новинарима да „не постоји могућност да води владу”.

„Нисмо више на заједничком путу, рекао је видно разочаран Болкененде, одбацујући могућност да остане на челу неког мањинског кабинета.

Сада је на потезу холандска краљица Беатрикс коју је досадашњи премијер обавестио о распаду коалиције. Очекује се да ће краљица обавити консултације с најважнијим странкама у држави после чега ће и „пасти” политичка одлука. Судећи према првим реакцијама водећих холандских политичара, после распада владе једини излаз биће превремени парламентарни избори.

Последњи пут Холанђани су изашли на парламентарне изборе 22. новембра 2006. године. Тада је „колач” од 150 посланичких места подељен између десет политичких странака што је знатно отежало формирање нове владе. Тек 22. фебруара 2007. „крунисан” је трочлани коалициони кабинет, такозвана четврта Болкенендеова влада названа тако јер је овај демохришћански политичар управо толико пута – од 2002. године - успевао да буде премијер.

Уколико Холанђани заиста буду позвани да превремено гласају за нови парламент очекује се веома неизвесна политичка трка. Најновија испитивања јавног мњења показују да и демохришћани и социјалдемократи губе подршку бирача и у тој ситуацији највећи „профит” могли би да остваре популиста Герт Вилдерс и његова Странка за слободу (ПВВ). Овом контроверзом десничарском политичару тренутно се, иначе, суди у Амстердаму због ширења антиисламске мржње.

Ж. Ракић