Месић признао „очијукање” с усташама

Од нашег сталног дописника
Загреб, 20. фебруара – Бивши хрватски председник Стјепан Месић посветио се сумирању и објашњавању својих протеклих десет година председничког мандата, па је на ту тему прошлог викенда говорио и у Институту за југоисточну Европу у Берлину. Том приликом је, како извештавају хрватски медији, „олакшао душу” признајући да је деведесетих година био заведен атмосфером величања усташке НДХ.

„У једном раздобљу у Хрватској се, као колатерална последица рата, појавило толерисање фалсификовања историје. Узор се тражио у злочиначкој НДХ. Пустили смо тада из боце духа с којим имамо још и данас посла. Морам признати да сам се упркос свом чврстом антифашистичком опредељењу дао у неколико тренутака завести том атмосфером, лично када сам прикупљао новац за одбрану међу хрватским исељеништвом. Из тога сам научио да не треба правити компромисе са својим уверењима”, рекао је сада већ бивши председник Хрватске.

Месић није прецизирао да су се ти „тренуци” дешавали на почетку протеклог рата у Хрватској, те да је таква „атмосфера” и те како допринела управо његовом отпочињању. Прикупљајући 1992. године новац међу хрватским исељеницима у Аустралији Месић је, како је откривено тек 2007, с усташком емиграцијом певао познате њихове песме које величају усташке злочинце из Другог светског рата (о Јури Францетићу, Рафаелу Бобану и другима), а постоји и видео-запис на којем је забележено како им објашњава да „ми немамо шта клекнути у Јасеновцу”, те да су у Другом светском рату „Хрвати два пута победили, а остали само једном” (једном као усташе и други пут као партизани).

„Био сам и целога живота остао онакав какав јесам: озбиљан, темељит и промишљен у ономе што радим, спреман на шалу и опуштање када не радим, осетљив на невољу и надасве поборник истине”, рекао је такође Месић на предавању у Берлину.

Упознајући присутне са својим животним путем, Месић је рекао да је у детињству, током Другог светског рата, упознао нацизам и фашизам, окупацију и карактер квислиншке Независне државе Хрватске, која – како је напоменуо – „није била ни независна ни хрватска”.

„Када кажем да није била хрватска, онда пре свега мислим на чињеницу да је све оно што је завређивало респект у хрватском друштву било на страни антифашистичког отпора, било активно, било тајном подршком”, објаснио је он.

Описујући збивања крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, Месић је протекли рат назвао „повесним грехом и злочином Слободана Милошевића”, те указао да су „без дилеме почињени ратни злочини с хрватске стране које не може умањити чињеница да су побуњеници починили више злочина”.

На исту тему говорио је и у свом последњем обраћању домаћој јавности синоћ преко Хрватске телевизије, поручивши да одлази задовољан „јер зна да је у своме мандату покренуо важне процесе”.

„Наметнуо сам, уз мале отпоре, нови начин гледања не само на сарадњу с хашким судом, него и на нашу недавну прошлост и све што се у томе времену догађало. Наметнуо сам – и то морам нагласити заиста наметнуо – концепт индивидуализирања кривње за почињене ратне злочине и тиме отклонио опасност да се цели хрватски народ стигматизира због недела појединаца који су се скривали иза хрватскога имена”, рекао је он.

Изражавајући незадовољство тренутним стањем у региону, Месић је такође рекао да је био „први који је регионалну сарадњу у хрватском политичком речнику из табуа претворио у нешто нормално и свакодневно”, те да је направио заокрет у односима према БиХ и „подстакао и најискреније спроводио даљу нормализацију односа са Србијом”. Не споменувши у том контексту ниједном речју хрватско признање независности Космета, у чему је управо он имао значајну улогу, Месић је о односима са Србијом такође рекао:

„Но, свака нормализација између два субјекта, а ја радијем кажем: поновно успостављање међусобног разумевања и поверења, не може ићи испод границе властитих националних интереса, нити изнад границе интереса трећих. И, што је такође важно, у свакој нормализацији морате имати партнера. Мислим да сам био довољно јасан.”

Радоје Арсенић