Кад близанци владају

Буквално их је тешко физички разликовати – сем два младежа на лицу председника и нешто разбарушеније косе премијера – али су јединствен пример највише државне власти идентичних близанаца на глобусу: пољска браћа Качињски (57), Лех, председник, и Јарослав, кога је управо поставио за премијера, својим миксом популизма, национализма и ксенофобије враћају 39-милионску нацију корак уназад што (и по реакцији берзе) ипак ублажава софистицирани економиста у лику министра финансија Станислава Клуза (34), испуњавајући све обавезе и тајминг Европске уније.

Хиљадугодишња католичка нација, крвавих присвајања делова државе од стране суседа, и тако показује да зна значај припадности чланству Уније. Финансијски, пре свега.

И док се не стишава бура око "нових пољских кромпира", како их је описао левичарски немачки "Тац" у серији "Хуље које желе променити свет" (обрађујући претходно сопствену канцеларку и председника), а премијер Јарослав у интервјуу "Просту" захтева и међународну потерницу за уредништвом јер је оно што је написано "злочин", "Зидојче цајтунг" иронично пита да ли то Варшава жели екстрадицију новинара оптуженог листа?

Близаначки владарски пар, победом своје партије Право и закон прошле јесени, изазвао је извесну забринутост и стрепњу, нарочито међу моћним суседима: јер нису баш пријатељски расположени према Немачкој и Русији – историјским разлозима додали су уговор Берлина и Москве да гасоводом испод Балтичког мора заобиђу Пољску како би је, кажу, уцењивали.

А све се више истиче и њихов евроскептицизам...

Кулминација имиграције

Пола века од оснивања "Солидарности", као симбола потоњег рушења комунистичких режима у источној Европи, у коме су и сами учествовали – чак и у најближем окружењу каснијег председника и нобеловца Леха Валенсе, који данас упозорава како ће близанци Качињски "све дестабилизовати".

Уз уверење, међутим, да су као нација изузетни, али увек и историјске жртве, пани Качињски, уз подршку понајвише руралног традиционалног бирачког тела, радикалним антикомунизмом форсирају повратак снажењу националних интереса, праведнију прерасподелу богатства и окретање коренима католицизма и породичним вредностима.

Наговештавају ништа мање од моралне револуције (уз евентуално формирање четврте републике) у борби против корупције и криминала. Но, саркастично ће приметити један од бројних независних и критички наоштрених интелектуалаца: када Пољаци схвате да се близаначки властодршци више боре против западних слобода него против мафије – стрмоглавиће се са власти као што су се вртоглаво попели на њу.

Многи млади Пољаци, највећи део рекордних 18 одсто незапослених (највише у ЕУ), који су све склонији да тврди католицизам "мењају" за бољи живот, искористили су двогодишње чланство 39-милионске земље у Унији четвртмилионским имигрантским таласом у Британију и Ирску у потрази за послом.

Кулминација имиграције била је у пролеће, с реалном шансом да се настави, јер браћа Качињски форсирају социјалну заштиту која је више фер, а при том у у великим државним фирмама запошљавају послушнике и коче приватизацију. Истичући као циљ националну државу која у ЕУ прихвата само она себи корисна решења, двојац заправо тражи да Брисел прилагоди заједничке европске вредности пољском националном конзервативизму.

Траже то од ЕУ која ни у преамбули (још неусвојеног) устава не спомиње ни хришћанске корене Европе – све под слоганом "уједињена у различитости".

Најнижи рејтинг премијера

Земља са првом посткомунистичком владом у источној Европи доживљава да јој тек устоличени премијер (кога ће, нема сумње, потврдити и Сејм), старији близанац Јарослав, уз тек петину подршке Пољака, има најнижи рејтинг од тада. Док је председник Лех недавно отказао традиционални самит "Вајмарски троугао" (био би 15. по реду) са Шираком и Меркеловом због "стомачних проблема", што је навело све бивше шефове дипломатија да крикну о штети нанетој националном интересу.

Не само зато, четвртина Пољака која гледа стране ТВ канале и трећина која чита националну штампу (понајвише приватизовану),  све чешће поставља питање може ли концентрација политичке моћи у рукама близанаца поткопати веру у пољску демократију?

Пани близанци као да на све начине желе да се врате оној старој држави – можда из детињства када су били звезде филма по популарној књизи "Двојица која су ухватила Месец" , земљи у којој је и девица Марија имала пољски пасош, јер је историјски мит још јачи од историјске науке.

Пут ка једносмерној улици или и нешто горе? Кад правите коалицију са екстремним десничарима – упозорава у Варшави нападнути главни рабин Шудрич – онда то охрабрује ултранационалисте. Што је владајућа десничарска партија пролетос учинила.

Но, међу најкосмополитскијим народом у Европи, управо смењени премијер Марћинкјевич (казна за неочекивану независност у односу на браћу), иначе један од најпопуларнијих политичара, намерава на јесен да се кандидује за градоначелника Варшаве. Одакле је Лех Качињски скочио у фотељу председника.

Можда, ко зна, већ локални избори у новембру најаве потврду како ништа није вечно, па ни планетарно јединствена политичка владавина пољских близанаца – чији је најважнији политички саветник, признају, мајка Јадвига...