Државна улагања мања, послови већи

Држава ће до краја године у развој инфраструктурних пројеката уложити 26 милијарди динара, најављује у разговору за „Политику” Верица Калановић, министарка за Национални инвестициони план (НИП). Од тога ће 15,5 милијарди бити обезбеђено из буџета, док остатак чини зајам Европске инвестиционе банке. По моделу „мање, а скупље” извршна власт је решила да сваке године смањује број пројеката, завршава оно што је у претходном периоду започето и уједно се преоријентише на неколико великих инвестиција у инфраструктуру.

– Тако ће ове године безмало половина средстава која се обезбеђују из државне касе бити уложено у изградњу северног крака Коридора 10 (четири милијарде) и аутопута Београд – јужни Јадран (две милијарде). Већи пројекти ôèíàíñèðàžå се из општина и зајмом од међународних финансијских институција. Такав пројекат је мост Земун–Борча

Безмало половина пројеката, од укупно 389, наслеђена је из претходног периода?

Да, откако је НИП формиран постоји једно правило: завршити већ започето јер најскупљи су они пројекти који су незавршени и не користе се. НИП улаже данас само у инфраструктуру, почевши од путне и комуналне, преко здравствене до образовне. Више не могу да се добију паре за консалтинг, некакве папире, куповину аутомобила, опреме, ситног инвентара.

Кад сте пре више од годину дана сели у министарску фотељу да ли сте имали утисак да је држава у претходном периоду била добар инвеститор?

Мислим да држава није била превише одговоран улагач. Било је много више новцa којим је могло и много више да се уради. Сада тачно знамо у шта је уложен сваки динар.

Како је успостављен систем контроле?

Успостављена је контрола у свакој фази пројекта, која државу као инвеститора чини много одговорнијом. Радове више не надгледа контрола коју је ангажовала само локална самоуправа, него је врши и Министарство за НИП упоредо с другим èíñòèòóöè¼àìa. Није реткост да се и појавим на терену, да се лично уверим да ли су испоштовани рокови и уговори.

Које неправилности сте уочили?

Најчешће уговори нису били прецизно дефинисани, па се дешавало да по çàâðøåòêó посла имамо још неколико анекса, којима се умногоме превазилази почетна цена. Прошле године није потписан ниједан анекс јер смо правили врло прецизне уговоре. Нису анекси увек лоши, али ја ћу их одобравати само у заиста непредвиђеним и оправданим ситуацијама. Такође, због малих казнених поена, пробијање рокова је било врло често, па се дешавало да посао стане на пола, а да за то нико не одговара. Такав случај затекли смо у Млаошишту, у општини Дољевац. Пројекат изградње спортске сале био је напуштен. Било је тужно видети метални костур објекта који је могао да буде спортска сала. Питате се ко је био крив? Па, сви помало, од општине, преко извођача до централног нивоа.

Шта у том тренутку можете да предузмете?

Седамо за сто и стављамо све ресурсе на располагање да пројекат буде завршен. Јер, најскупља хала је она у којој деца не раде физичко.

Али каквим казнама поручујете корисницима средстава да се проневера не исплати?

Са извођачима раскидамо уговор. Општинама, нажалост, могу да смањим средства за наредну годину и упутим ригорозније контроле.

Можете ли да поднесете прекршајне или кривичне пријаве?

То није моје овлашћење, али могу да упозорим ресорна министарства и државне органе уколико сумњам да је било неправилности.

Колико програм који је влада усвојила прошлог четвртка, а који се односи на расподелу средстава из НИП-а, може да испегла регионалне разлике?

То не може да се уради за годину дана. Али, прошле године смо у 40 íà¼íåðàçâè¼åíè¼èõ општина завршили макар по два пројекта. То значи да становници неких општина сада пију чисту воду, имају мост да дођу с једне обале на другу, нови вртић за децу и живе макар мало боље него 2008. године. Ако тако наставимо и наредних година, регионалне разлике ће сигурно бити мање.

Где ће држава побости највише инвестиционих заставица?

У неразвијеним општинама појединачно има највише пројеката, али су то мањи пројекти, мањих вредности који се могу завршити у року од годину дана. Ако тако гледамо, онда ће највише заставица бити пободено у тим местима. А ако гледамо по висини улагања, онда ће то осим у два велика путна правца, Коридор 10 и јужни Јадран, бити улагање у индустријску зону Крагујевац и Корман поље у истој општини, изградња тунела Стражевица на делу обилазнице око Београда, али и пут Сјеница – Нови Пазар.

А шта ако неки злобник погледа где сте рођени и уочи да сте Трстенику одобрили средства за изградњу локалних путева и трибина на градском базену?

Не може Трстеник да буде ни дискриминисан, ни повлашћен јер сам ја из Трстеника. Ако сте пажљиво погледали план видели сте да тај град никако није приоритет у развоју инфраструктуре, што значи да листа коју предлажем није ни политичка, ни локалпатриотска. Направљена је по приоритетима, истински усмерена да се лице Србије мења. Трстеник спада у групу средње развијених општина и добио је око 70 милиона динара, примерено и захтевима и потребама. Јасно ми је, јер ту живим, да град има много веће потребе, али да су у овом тренутку средства много потребнија житељима Владичиног Хана, Лебана, Трговишта, Црне Траве и Босилеграда. И ја то мојим Трстеничанима отворено кажем.

Аница Николић

------------------------------------------------------------------------ 

И шеф мисли исто

Да ли сте као неко ко се бави улагањима свом партијском шефу Млађану Динкићу предложили да је боље, уколико дође до економског раста, да се он искористи за инвестиције, а не за повећање плата и пензија?

Мораћете господина Динкића да слушате пажљивије. Он је рекао да раст бруто домаћег производа мора да се усмери у развој Србије, што подразумева и инвестиције и раст стандарда. Али су, наравно, сви чули и пренели оно што више воле. Ако потпредседника владе Динкића питате шта је важније: инвестиције или веће плате и пензије, одговориће вам да је подједнако важно и једно и друго. Јер нема једног без другог.