Бен паметнији од Барбаре

Некадашња Барбара Барес постала је много уваженији научник, када се пре девет година у својој четрдесет другој, као већ признати неуробиолог, подвргла операцији ради промене пола и постала Бен Барес. Али, то није дошло са мушким хормонима које је доктор Барбара Барес почела да пије још далеке 1995. године. Брада је Бену брзо порасла али није као мушкарац постао паметнији и бољи научник, иако су многи почели на њега друкчије да гледају.

Педесет једногодишњи професор Бен Барес на Станфорду надгледа лабораторијска истраживања мозга, а био је Барбара када је докторирала на Харварду. Његове студије мозга као и чињеница да је носио "и женске и мушке ципеле" потпуно га квалификују да одговори на полемику коју је отпочео његов харвардски колега тврдећи да женска природа и њихов мозак чини лепши пол неподобним за науку.

Анегдоте из оба живота

Свој одговор Лоренсу Самерсу, некадашњем председнику Харварда који је прошле године морао да поднесе оставку после јавно изнете тезе да је у научним круговима много мање жена од мушкараца, "због природне разлике у функционисању мушког и женског мозга", Барес је објавио у најновијем броју часописа "Нејчер". Његовом оставком цела ова полно дискриминаторна прича бачена је у ћошак, поготово што је Самерс, како би се бар донекле опрао, поклонио педесет милиона долара за дечију заштиту и жене на научним студијама. Али у одбрану свог бившег пола, стао је управо Бен Барес, који не жели да се ова дебата заврши тако што ће жене бити обесхрабрене да се баве научним истраживањима. У занимљивом тексту, Барес препричава неколико анегдота из оба своја живота: женског и мушког, како би доказао да предрасуде, а не гени, спречавају масовнији  улазак женских професора на престижне факултете и у најбоље  лабораторије. Када је као студент једина у разреду решила неку тешку математичку једначину, професор јој је рекао да мора да је то дело њеног момка. А када је касније као мушкарац говорио на неком научном скупу, поједини научници су коментарисали да је његово научно излагање много продубљеније и поткованије од "његове сестре Барбаре" коју су ваљда слушали неколико година пре тога.

У прилог својој тези да женски мозак не ради ни научно спорије ни лошије него мушки, Барес наводи неколико истраживања. Једно од њих које је испитивало девојчице и дечаке од 4 до 18 година није показало никакву разлику између њиховог талента за решавање математичких проблема.

Мушкарци привилеговани

У одбрану Самерса ставио се његов колега са Харварда психолингвиста Стивен Пинкер који је већ написао одговор за следећи број часописа "Нејчер". Баресов текст пун је неистина и простаклука, оцењује Пинкер и тврди да су се и Самерс и он ослонили на опсежну "емпиријску литературу која недвосмислено говори о различито распоређеним талентима, склоностима и животним приоритетима".

Барес би морао да научи да научне хипотезе не прима тако лично, пише овај психолог који можда хоће да каже како је Бен Барес у суштини остао са женским генима у себи и после операције.

Оно што Барес не може да схвати, јесте како то да се више жена са високим научним титулама није укључило у полемику. Ненси Андерсен, професор психологије са Ајова универзитета, једна од ретких жена у Америци која је добила "национални орден за допринос науци", придружила се Баресу и тврди да су мушкарци често и несвесни колико су привилеговани. Када  је своје радове престала да потписује пуним именом и презименом, већ само као Н.Ц. Андерсон, број објављених есеја у престижним часописима нагло је скочио. У свом професионалном окружењу, мушкарци једноставно нису програмирани да виде жене. Оне су занимљиве само за неке друге разговоре, што даље од пословних и научних кругова, тврди Ненси Андерсон.

Зашто се, рецимо, не питамо како то да азијске девојчице у америчким школама постижу знатно боље резултате у математици од чистокрвних америчких дечака. По Самерсовој логици, образлаже Барес, могло би се рећи да су Азијци математички супериорнији у односу на Американце. Али, таква теорија одмах би се прогласила расизмом.

Тешко је свакако одвојити и разлучити васпитање од природе, слажу се поборници и једне и друге тезе. Јер, дечаци одмалена расту уз машине и аутомобиле, док се девојчицама дају лутке и кућице.