Рођендан у Београду

Судећи по већини извештаја са управо завршеног "Егзита", наступ "Пет шоп бојса" био је један од најспектакуларнијих у историји овог фестивала. Са продукцијом коју користе у озбиљним светским метрополама и неисцрпном количином хитова у пртљагу, ефектно су закључили "Егзит" и регрутовали додатну армију поклоника.

Био сам у прилици да са неколико колега, пре и после наступа, разговарам са Нилом Тенантом и Крисом Лоуом који још од 1981. године воде ову импресивну поп причу. Концерт се завршио око поноћи па смо Тенанту међу првима честитали педесет други рођендан који је решио да прослави у Београду. На питање како су задовољни концертом, Нил је рекао да је одушевљен, а Крис је додао:

- Било ми је супер, добро сам се осећао на бини, а публика је заиста одлична. Решили смо да нам сутра буде слободан дан и једва чекамо да видимо и Београд о коме смо много слушали. Када смо током поподнева колима кретали за Нови Сад видели смо само мало од града, изгледало је да почиње лоше време и баш би ми било криво да сутра не буде леп дан за шетњу.

На овогодишњу турнеју "Пет шоп бојс" су кренули поводом изласка новог диска "Fundamental". Радили су га темељно што и Тенант потврђује:

- Компоновање смо почели у јануару 2005. године. Имамо студио у источном Лондону, у њега смо ушли после Божића и до априла смо имали шеснаест песама којима смо били врло задовољни. Онда смо направили малу паузу током које смо отишли у Напуљ на три недеље. Хтели смо једноставно да променимо сценографију, тамо смо снимали у једном малом студију и нисмо баш били продуктивни. Али, тамо смо, инспирисани напуљским заливом, компоновали "The Sodom and Gomorrah Show", једну од најзначајнијих песама на новом диску. Када смо започињали рад на плочи решили смо да напишемо једноставне, електро денс песме. Наједном, потпуно ниоткуд настале су епске теме "Integral", "Luna Park" и "The Sodom and Gomorrah Show". И помислили смо да је можда опет дошло време да радимо са продуцентом Тревором Хорном јер смо са њим за све ово време снимили само две песме. Он је јако добар за те епске песме, а и одушевила нас је идеја да урадимо један фантастичан, типичан Тревор Хорн албум. Довољно је само помислити на оне одличне плоче које је продуцирао као што су "The Look оf Love" групе "Еј Би Си", албуме "Frankie Goes to Hollywood", "Slave to the Rhythm" Грејс Џонс. Последњих година, изузев дискова за Сила, он у ствари није никоме продуцирао цео албум. И зато нам је било стало да са њим урадимо читаву плочу. И добили смо албум са заиста добрим звуком. И даље звучи као "Пет шоп бојс", а Тревор се истински потрудио. Направили смо компликоване, софистициране демо снимке, са Тревором смо рад започели у мају и завршили у новембру прошле године.

Управо због те продукције, али и звука синтисајзера који подсећају на ране осамдесете године, део британских новинара је диск "Fundamental" окарактерисао као ретро. Крис Лоу, кога смо једва препознали кад је пришао да се поздрави, јер се годинама на концертима успешно сакрива иза тих синтисајзера, са тим се не слаже:

- Не мислим да је то ретро плоча. Разлог што сам користио пуно тог старог синтисајзер звука лежи управо у напретку технологије. Сада је могуће унети их у компјутер и ја поново откривам старе клавијатуре на којима сам у то време свирао. Те велике, тешке инструменте које је сада, путем компјутера, много лакше користити. Данас са њима може пуно тога интересантнијег да се уради. То јесте звук осамдесетих, али унапређен и са много додатних квалитета. Оно што је феномен за осамдесете јесте да данас постоје генерације клинаца које се тада нису ни родиле али воле ту музику. Мени је то помало необично.

На тему осамдесетих надвезао се и Тенант.

- Тада је било пуно одличних композитора. То је било креативно време за музику. Људи су се трудили да направе добре поп песме али су пажљиво пратили развој технологије да би оне звучале свеже и модерно. То је био модеран период или је тада бар тако изгледало. Онда дође следећа декада која, по обичају, презире претходну. Већим делом осамдесетих су се презирале седамдесете, да би оне пред крај те декаде поново биле слављене. Мислим да се сада слично дешава са осамдесетима. Људи заборављају, али тада су настале одличне песме као "When Doves Cry" Принца, "Two Tribes" "Frankie Goes to Hollywood", "Do you really Want to Hurt me?" од "Culture Club" или "West End Girls" "Пет шоп бојса". То је период када је створен хип-хоп, када је рап музика постала креативна снага. Композитори Сток, Еткин и Вотермен су у то време гледани са презрењем, а данас се котирају готово као АББА. Они су били задивљујућа фабрика поп музике. Тешко ми је да говорим о осамдесетим јер се после њих није много догађало, све док нису дошли "Оејзис" и Блур.

Нови диск је одлично прошао на тржишту како у свету, тако и код нас, али многе збуњује наслов "Fundamental". Зато је ту Тенант да појасни основну идеју.