Има наде за магарећа леђа

Специјално за "Политику"

Атина, јула – У Атини и већим градовима, грчко магаре можете да видите само на разгледници. Очешљано и истимарено, обично, пред камером позира са старцем у традиционалној грчкој ношњи. Угледаћете га и на постеру у туристичким агенцијама као рекламу за јевтину и егзотичну шетњу приликом посете грчким селима. Али уживо, магарца у Грчкој можете ретко да видите само на неком од острва.

Ова доброћудна, издржљива али надасве тврдоглава животиња, симбол бога Дионисија и, на неки начин, маскота грчког села, изумире на просторима каменитог Медитерана где је вековима била основно средство транспорта. У Грчкој је данас остало само шездесет хиљада магараца у односу на пола милиона колико их је било пре педесет година. Њихови власници су данас искључиво људи преко 60 година па се, неретко, каже да умиру људи и за њима одлазе и магарци.

Битка са аутомобилима

Савремено доба наметнуло им је конкуренцију у којој они, не баш репрезентативног изгледа и естетско-хигијенског понашања, губе битку са аутомобилима. Професор Универзитета Аристотел у Солуну, Јоргос Арсенос каже да су магарцима у Грчкој одбројани дани уколико их случајно не спасе управо највећи проблем данашњице – загађеност човекове околине. У том случају, еколошки разлози могу да врате поверење у ове животиње које су из цивилизованих средина протерали јер – немају мирис.

Али, да ли миришу издувни гасови аутомобила, пита се професор Арсенос и подсећа да ће се ове године о магарећој теми расправљати на симпозијуму који ће бити организован на грчком острву Хидра. Не случајно баш ту у Саронијском заливу, на живописном острву Хидра где је из еколошких разлога аутомобилима забрањен приступ и где градске власти располажу само са неколико возила: два камионета, ватрогасним и болничким колима. Хидра је једно од ретких места у свету где се ради заштите старих грађевина и историјског лика града као превозно средство користе само магарци и муле.

Када се са брода искрцате на овом мајушном острву, два сата удаљеном од Атине, сликарској и уопште уметничкој колонији, дочекаће вас низ блештаво белих камених кућа, не пребогато али неговано зеленило и – магарци. Уместо таксија, са седлом и поњавицом на леђима, сатима стоје у луци и чекају муштерије. Током дана, они млађи и издржљивији вуку товар кроз уске стрме и камените улице, у корпама носе воће и поврће, на леђима газде и туристе... Они су главни транспорт, без њих ово острво не би могло да функционише јер кроз тесне уличице, често само са степеницама, могу да се крећу једино магарци...

На острву Сан Торини које је познато по томе што се налази на литици, магарци су уз модерну успињачу која је направљена до плаже једини начин да се дође до мора. Може и стрмим степеницама али њих је неколико стотина.

Издржљиви и јевтини

Цела прича о магарцима и њиховој судбини у Грчкој али и другим медитеранским земљама има свој смисао. У целом свету данас је остало око 60 милиона магараца и мула и већина је сконцентрисана у неразвијеним земљама, Кини... На Мадитерану, магарци се сем Грчке још користе на Кипру, у Италији и Шпанији.

Сем чињенице да су издржљиви, јевтини, да подносе врућину и суву климу, хладноћу и временске непогоде, да мало једу и нису пробирљиви у чему озбиљно могу да конкуришу аутомобилима, магарци су у Грчкој имали и велике историјске заслуге. Они су се у древној Елади појавили 2000. године пре нове ере. Дошли су из северне Африке и кроз античку историју али и касније, имали су посебан значај у свакодневном животу људи. Рецимо, у Другом светском рату и за време грађанског рата у Грчкој, магарци су коришћени за превоз муниције и хране и сматрани су саставним делом армије. грчка армија је 1935. године у својим редовима имала и 350.000 магараца и мула који су се пробијали тамо где због временских и географских услова није могло да стигне ниједно друго транспортно средство. Онда су их шездесетих година "демобилизовали" и – заборавили.