Фејсбук за научнике

Да ли би Џонас Салк кудикамо пре 1955. измислио вакцину против полиомијелитиса да је користио Фејсбук? Одговор препуштамо вама, поштовани читаоци.

Да подсетимо: Фејсбук је страница на Интернету која опслужује друштвене мреже. Отворена је4. фебруара 2004. може се свако учланити, а власништвоје истоименог предузећа у САД (данас има више од 350 милиона корисника широм света). Корисници се могу придруживати мрежама које су организоване по градовима, местима, школама, подручјима, додавати именасвојих пријатеља и слати им поруке, убацивати нове податке у властитестранице (профиле).

Осмислио га је Марк Закерберг, студент са Универзитета Харвард. Из исте високошколске установе нешто слично, али за научнике, сада нуди др Иџад Мадиш – ResearchGATE. За мање од две године већ је умрежио 250.000 истраживача из 196 земаља у преко хиљаду подгрупа за поједина подручја, којима је на располагању више од 60.000 истраживачких списа (докумената).

Као што је познато, научници често истражују и проучавају усамљени, наилазећи на препреке које би кудикамо лакше превазишли да знају да се обрате некоме ко је то решио. Помислићете сместа да им је свакодневно надохват руке обиље свакојаких података и чињеница, на Интернету или у научним часописима, и нећете погрешити. Али где је то чвориште у које ће уписати питање и сачекати одговор?

Таква „истраживачка капија” управо је отворена: свако може да пита, да изложи ову недоумицу, и да му неко истог дана понуди одговор.

Замисао је Иџаду Мадиши синула док је писао докторску дисертацију из вирусологије: преко Фејсбука се дописивао са школским друговима који су сада на раду у Немачкој. И тада му је чувено „Еурека” (Открио сам), које је изговорио славни Архимед из Сиракузе пре, отприлике, 23 столећа, пролетело кроз главу. Да, Фејсбук је неопходан и научницима да представе и себе и своје истраживање!

Једноставно, испише у неколико реченица чиме је заокупљен и шта га тишти. Уз обавезно питање: Може ли неко да ме упути како да размрсим загонетку?

На свој први упут Иџад Мадиш је за сат времена добио пет одгонетки!

У чему се, дакле, огледа преимућство оваквог умрежавања?

Већ на први поглед јасно је да се тако с мртве тачке померају бројна проучавања која су, из ових или оних разлога, забасала на странпутицу. Научници, иначе, нерадо обелодањују непожељне или неуспеле плодове својих трагања, радије се оките успесима. И погрешни налази, међутим, често доведу до срећног исхода. Зар досадашње научно трагалаштво то најсликовитије не дочарава?

У још нечему је „истраживачка капија” слична познатијем Фејсбуку: корисник може да унесе личне појединости. Свако понаособ одлучује које ће обелоданити, имајући на уму властита очекивања.

Али у једној битној одлици се разликује: забрањује се учлањенима да објављене информације прослеђују трећем лицу! И свако је дужан да упише којим би све научницима желео да оне буду достављене.

Од нове друштвене мреже очекује се да увелико поспеши научна истраживања.