Наш хипик у Бургундији

Он заиста дубоко верује да се дух његовог деде налази у дрвеном штапу. Зато се не одваја од штапа, односно од деде. Стари Обреновчанин се сакрио у лаковани штап и ужива у емиграцији, док његов унук, последњи српски хипик, управља најзападнијом српском покрајином.

Педесетдеветогодишњак у сандалама је председник, премијер, шеф дипломатије, тајне службе и царине, главнокомандујући војске, задужен, истовремено, за заштиту људских и мањинских права. Власт и опозиција на једном хектару земље.

Оаза за Србе

– Мир, брате, мир – поздравља ме Милан Ратковић, самопрокламовани лидер, разбарушени оснивач и једини становник српске аутономне области Бургундија, удаљене 2.000 километара од Београда и 200 км од Париза. Председник показује два прста, готово заборављени хипи поздрав. Истовремено, подиже и десницу руку. Три прста на десној и два на левој руци. Идентификација аутентичног српског хипоса. Џон Ленон и Краљевић Марко, уједињени у личности Милана Ратковића. Званична посета неконвенционалног лидера САО Бургундије, славне области у Француској с одличним виноградима, сиревима и пужевима, протекла је потпуно незапажено. Београд готово да не познаје свог Радована Четвртог, који је крунисао сам себе, вођен илузијом да је могуће створити лилипутанску оазу за Србе, негде тамо далеко, до које неће допрети агенти маркетиншке агенције "Рудер и Фин" и жигосати браћу за лоше момке.

Он потенцира председнички ексклузивитет Вождовчанина у егзилу, у свиленој шареној кошуљи, с тегет кончаним крстом око врата и торбицом из доба јуре – из епохе деце цвећа. И компилацијом "Пинк Флојда" у торбици, уместо дипломатског пасоша.

Милан преселио Шумадију у Француску. Шљивици, сеник, пољски клозет, бунар, амбар. И штап. Лидер планира да изгради и цркву у САО Бургундији, задња пошта – село Кламси!

На граници САО Бургундија је и чувена катедрала из које се кретало у крсташке ратове, затим, православна црква коју је подигао Американац, мистериозни сер Џон, некадашњи протестант и трговачки путник. Трагајући за својим јудејским коренима у Јерусалиму, Џон је открио православље. Сер Џон сада носи свештеничку одору и пази на своје малобројно стадо... И, коначно, на ободима српске аутономне области је и дворац Станка Суботића Цанета, који уз дуван, покушава да узгаја и племените винске сорте, на граници територије која има носталгичарске претензије.

Милан се сећа тренутка када је напустио свет у којем су царевали шушкавци, Јосип Броз, Бал на води, циркус "Адрија", непријатељ који никад не спава, цртани у 19.15, дечје радости, Мирко и Славко, љубав и мода, раднички савети, ударничке значке, штафета... Без обзира на то што је то био најбољи од свих светова, многи поданици те оазе незамисливе среће сањали су да се домогну трулог запада, у коме се вршила сурова експлоатација човека. Тамо су владали хипици, Че, рат у Вијетнаму, студентске побуне, Жан-Пол Сартр, расни сукоби, Холивуд или пропаст...

– С кумом рокером Пеђом д’бојем кренуо сам ауто-стопом ка Западу. Била је 1970. година – започиње свој експозе лидер без земље, цитирајући лајтмотив свог првог романа "Како сам пропао као хипик": "Свакој генерацији западне понека револуција. Наша беше сексуална. Можда смо зато тако нај...и"!

Милан је некако стигао до Лозане. Усисала га је хипи-комуна, пушио је из џиновских наргила с бродским цевима, а потом је скитао до Санрема, где је заиста стекао огромно бродоградитељско искуство – фарбао је јахту Марчела Мастројанија и изблиза гледао Софију Лорен и Катрин Денев у бикинијима.

Деца цвећа трансформисала су се у прве војнике глобализма. Све је било ту: тешка музичка артиљерија, хашиш, бојни отрови, униформе на цветиће и миниће, девојке као авиони, Али, хипи-покрет је као револуција побацила саму себе.

– Од свега је остала једна дивна бајка о абортираној револуцији. И ја у њој, као пропали српски хипик. Поклекао сам и запослио се у "Ер Франсу" као менаџер на конкорду. Прихватио сам материјализам као протезу за срећу. Дружио сам се са Орсоном Велсом, који је увек закупљивао два седишта, са Грејс Кели и Роми Шнајдер, Стјуартом Гренџером, легендом која је играла само у каубојцима и увек са собом носила своју храну. Када је једном конкорд каснио, повео сам двојицу Амера, Ричарда Никсона и Нила Армстронга, на пиће. Бивши председник САД и човек који је начинио прве кораке по Месечевој површини, сјајни су људи. Нарочито Армстронг. Ту, за шанком, договорили смо се да славни космонаут напише предговор за мој роман "Србин". Тада ми је испричао дивну причу. Рекао је да у свемиру, на пола пута од Земље до Месеца, постоји невидљиви појас, мистериозна екстериторија у којој живе нагомилане људске душе.

Напуштене куће

– Нил, па ти си налетео небеску Србију! – узвикнуо је хипик са Вождовца.

Када је почео рат у Југославији, избацили су га са посла.

– Шутнули су ме као да сам побратим Бин Ладена. Само зато што сам Србин, Као, ја ћу да срушим конкорд!

Милан Ратковић је опет навукао стару униформу. Постао је "деда цвећа", туристички водич по Паризу и околини. Његов пријатељ, издавач из Лозане Владимир Димитријевић купио је у Бургундији 2000. године неколико хектара земље да би изградио депо за књиге своје издавачке куће. Милан је постао управник на хектару дивне земље са три напуштене куће из 19. века, прекривене дрвећем и растињем.

– Позвао сам наше момке из Париза: Стевицу Тимотијевића који на црно ради лажне плафоне, Јоцу Струју, електричара, и Димитрија Сарића, инжењера нуклеарне физике, "одбеглог Винчанца", који у Паризу поправља телевизоре. Тако је настало виртуелно српско село одакле нас неће терати да селимо наше кости.

У тајности, у помрачини подрума, лидер српског острва пече литар ракије годишње, чиме пркоси ригорозним прописима Европске уније о забрани појединачне производње опијата од шљивке. Бриселска прохибиција га ипак не плаши, јер верује да га штити председнички имунитет.

– Уосталом, казанче сам купио у Булевару револуције, у дућану где су идентичне посуде купили бивши амерички и француски амбасадори, Вилијем Монтгомери и Габријел Келер. Дубоко верујем – поентира хипи-председник – да се и ова двојица угледних дипломата баве истом, илегалном активношћу.