Република Српска жртва неспособности ФБиХ

Сарајево, 24. фебруара – Светска банка и Међународни монетарни фонд (ММФ) ускратиће Босни и Херцеговини вишемилионску помоћ уколико Федерација Босне и Херцеговине не испуни постављене услове, односно не реформише јавну потрошњу и сведе је у границе могућег и реалног.

Представници борачких категорија у овом ентитету жестоко се противе „кресању” потрошње само преко њихових леђа, јер сматрају да би каиш требало да стегну, не само они, него сви буџетски корисници. Из тог разлога организовали су протесте у Сарајеву на које је Влада ФБиХ одговорила ванредним заседањем на којем је, како је саопштио федерални премијер Мустафа Мујезиновић, „у пет до дванаест постигнуто компромисно решење”.

Премијер тврди да „компромис одговара захтевима свих скупина” и очекује да ће га подржати и парламентарци. Иначе, рок за реализацију услова неопходних за добијање кредитних аранжмана истиче данас. У случају да понуђена решења буду одбијена без кредита неће остати само ФБиХ, него и РС, односно БиХ.

Премијер Републике Српске Милорад Додик поручује да „Српска не може да дозволи да буде у позицији заморчета стања у Федерацији БиХ, која још није испунила услове ММФ-а за добијање друге транше стендбај-аранжмана за Босну и Херцеговину”.

„Део аранжмана са ММФ-ом јесте део плана који смо имали ове године. Ми нисмо без алтернативе, али је недопустиво да ФБиХ држи РС и заједничке органе у позицији таоца својих неспособности, а путем медија покушава да кривицу свали на РС”, оценио је он и истакао да ово није једини случај у коме Република Српска трпи штету.

Споразум са ММФ-ом, осим у Републици Српској, испоштован је и на нивоу Босне и Херцеговине. Помоћник министра финансија и трезора БиХ Ранко Шакота изјавио је за „Политику” да је половином прошле године кроз измене Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ и одређених прописа уштеђено планираних 40 милиона конвертибилних марака. „Скресане” су плате, регрес, топли оброк, те неки други материјални трошкови.

„Само по основу смањења плата запосленима у институцијама БиХ, укупно их има 21.500, уштеђено је 17,5 милиона марака, на топлом оброку 10, а на регресу милион марака”, каже Шакота. Међутим, плате и накнаде запосленима у институцијама БиХ и даље су највећа ставка у државном буџету, око 70 одсто.

Међународни званичници су и раније упозоравали да БиХ има прескупу администрацију и да су дугорочно велика издвајања за јавну потрошњу, напросто, неодржива. Грађанима БиХ „трн у оку” су, углавном, плате државних посланика, јер сматрају да и „након смањења ’дебело’ наплаћују свој нерад”. Иначе, парламентарци БиХ месечно примају 4.200 КМ, односно више од 6.000 кад се на основну плату дода паушал, топли оброк, минули рад, одвојени живот и штошта друго.

Душанка Станишић