Јеремић: Србија је за реално решење статуса Косова

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. фебруара – „Упркос свима који тврде супротно, статус Косова остаје отворено питање”, поручио је данас, у свом предавању на Форуму трансатлантских лидера Џон Хопкинс универзитета Вук Јеремић, министар спољних послова Србије.

Тема његове беседе била је „Србија, САД и непознаница Европе”, а Јеремић је пети лидер из Европе који је говорио на овом форуму једне од најпрестижнијих катедри за изучавање међународних односа у Америци. Пре њега то су били турски премијер Ердоган, црногорски Ђукановић, италијански шеф дипломатије Фратини и министар иностраних послова Косова Хисени.

„Мислио сам да говор почнем констатацијом да сам једини министар из Србије који говори на овој катедри, али пошто сам управо чуо да је овде био и Хисени, видим да нисам”, рекао је, у ведром тону, после изласка за говорницу Јеремић.

У полусатном предавању, главна теза кад је реч о Европи била му је да међународни систем пролази кроз трансформацију која је по много чему слична оној из 1845. или 1989, при чему је свет први пут истински глобализован и да због тога данас има мало извесности и предвидљивости око тога какав ће бити коначни исход свих промена.

Европа је данас, по Јеремићу, геостратешки „још некомплетна”. Оно што је при том „непознаница”, јесте како ће интегрисати Турску и Русију, као две земље које су интегрални део европске историје, али и загонетка њене будућности.

Што се Србије тиче, њено брзо прикључивање ЕУ је стратешки приоритет. Али кад је реч о „неповратном консолидовању западног Балкана”, две су главне препреке: различити погледи на то како да се консолидује Босна и неслагања око будућег статуса Косова.

У оба ова случаја, поручио је Јеремић, кључни актер је Америка, која може да има кључну улогу у обликовању исхода прихватљивог за све заинтересоване стране. Реч је, такође, о процесу у којем је неопходно и ангажовање Београда.

Србија је, „апсолутно посвећена” политици „једне Босне” и подржаће свако решење које је прихватљиво за три босанске стране, при чему решење није ни њена централизација нити подела, па међународни напори треба да буду усмерени ка неком средњем решењу које ће моћи свако да потпише.

Једнострано проглашење независности Косова је, по Јеремићу, био „покушај да се наметне једнострани исход по коме једна страна добија све, а друга ништа”. Такво решење није добило подршку Савета безбедности и велике већине чланица УН, па је због тога неодрживо.

Србија се у таквим околностима одлучила да се брани инсистирањем на међународном праву, па је случај, уз подршку УН, изнела пред Међународни суд правде. Кад он буде изнео своје мишљење, то ће бити прилика да се отвори дијалог који може да донесе обострано прихватљиво и одрживо решење будућег статуса Косова. „Наша намера није ни да тријумфујемо нити да потчинимо, већ да проблем истински решимо у оквиру међународног права”, рекао је Јеремић.

Кад му је, после предавања, један од слушалаца поставио питање како замишља реинтеграцију Косова у Србију, Јеремић је одговорио да реинтеграцију намерно није поменуо у свом излагању. „Србија је одлучна да никад не призна једнострано проглашену независност, али смо отворени за компромис и сваки исход”, појаснио је Јеремић. „Ми смо за нешто реално што ће да функционише у интересу мира на Балкану”.

М. Мишић