Освежење на врућини

У летњим данима, када температура увелико пређе 30. подељак Целзијусове скале и многи траже спас од врућине у просторијама са клима-уређајима и хладним напицима, у први план излазе ледена освежења. Међу њима су и пића које људи познају више од једног века - ледени чај и ледена кафа. Иако су најпопуларнији лети, ови напици проналазе пут до оних који их воле и у другим годишњим добима.

Иако чај људи пију вековима уназад, ледена варијанта постала је популарна крајем претпрошлог, односно почетком прошлог столећа.

Први пут назив ледени чај појавио се у новинама у држави Невада 1890. године, када је објављен извештај са годишњег скупа ветерана у коме се, поред помињања огромних количина утрошене хране и пића, наводи и да је на овој свечаности попијено 880 галона леденог чаја.

Четрнаест година после објављивања овог извештаја, 1904. године,  индијски трговац чајем покушао је на Светском сајму у Сент Луису да прода свој врући напитак посетиоцима. Али, пошто је био изразито врућ дан, његову тезгу са које се ширила јара од врућег чаја, сви посетиоци су обилазили и тражили нешто хладније за пиће. Индус је био веома разочаран чињеницом да нико не жели његов чај и просуо га је по леденим коцкама смештеним у великој посуди. Тако је добио прилично укусно, а хладно пиће, које су гости сајма практично разграбили. 

Подаци о леденој кафи залазе дубље у прошлост, а према сачуваним информацијама, овај напитак почео је званично да се помиње у 17. веку. У том столећу, наиме, житељи Венеције открили су зрна кафе које је оставила турска војска и почели да их користе за пиће. Они су самлевена зрна мешали са хладном водом и додавали коцкице леда. Према другим подацима, ледена кафа појавила се отприлике у исто време у Француској и била је омиљени напитак многим Французима. Овај хладни напитак добијан је мешањем праха кафе и ледене газиране воде.