Подршка из првих редова

И наши, званично организовани љубитељи „Евровизије”, окупљени у организацију ОГАЕ, једва чекају 13. март, дан када ће СМС гласовима гледаоци РТС-а у емисији „Три па један за Осло” изабрати нашег представника за ово такмичење. Саша Благојевић, председник, и Ненад Прибак, секретар српског ОГАЕ-а (име је по Европи препознатљива скраћеница од француског назива удружења Organisation générale des Amateurs de l’Eurovision), кажу да још нису чули песме које ће певати Емина Јаховић, Милан Станковић и Оливер Катић. Ипак, уверени су да је име Горана Бреговића као композитора, врло познатог широм Европе, за почетак добар потез организатора. Дакле, познају га жири а и публика.

– Шта тренутно радимо? У контакту смо са колегама из других удружења, у неким земљама су већ изабрани певачи који ће се такмичити, чини се да су нешто лошије песме него ранијих година, али већина чека да види кога ће на „Евросонг” послати Србија, Русија, Украјина, Шведска. Србију прати неки имиџ да на ово музичко такмичење, које иначе прати 200 милиона људи, шаље добру песму и певача. Па отуда то интересовање. На „Евровизији” се увек лепо осећамо, цене нас други – каже Благојевић.

Присуствујући сваке године евровизијским такмичењима чланови ОГАЕ-а су стекли поприлично искуство, знају шта „пролази” као штос, како може да се скрене пажња на певача.

– Зато смо РТС-у увек на располагању. За овај избор ћемо се тек придружити када песма буде изабрана. Сада бисмо могли да говоримо само из угла неких личних афинитета, симпатија. Ипак, битан је и стас али и глас певача, мора да се види целокупно „паковање”, како ће певач да изгледа, какав ће му бити наступ. Песма може рецимо да буде добра, али уколико је извођач не изведе и „покаже” на сцени, све пропада. Гледали смо то на „Евровизији” много пута. Било је слабијих композиција, које су захваљујући певачу одлично звучале – додаје Ненад Прибак.

Саша Благојевић истиче и конкретан пример:

– Много пута смо подсетили на представницу Летоније 2002. која је имала неку осредњу тра-ла-ла песму и многи су помислили да ће бити последња. Ма, не. Певачица је извела невероватан перформанс. Пресвлачила се све време, почела је у оделу, па наставила у краткој хаљини, а онда завршила у дугој хаљини. Али је осмишљен „цео пакет”. Наступ на „Евровизији” је у принципу тимски рад, један човек ту не може ништа да постигне. Битни су и кореографи, и костимограф. Да се извуче најбоље што се може – објашњава председник српског ОГАЕ-а.

– Ми можемо да помогнемо подсећајући како је било раније. Неко нешто предложи, ми кажемо да је једном тај неко имао то и то и прошао је добро или није. Рецимо, сви се скидају, ми предложимо: „Што се не бисмо облачили, нека буде супротно!” Ако је песма добра као Маријина „Молитва”, нема потребе да се лети по сцени. Кон је имао проблем са превише кореографије, јер камера то није успела да пропрати у целини – подсећа Ненад Прибак.

Сваке године ОГАЕ се потруди да обезбеди различите верзије песама.

– На финском језику смо због домаћина промовисали Маријину „Молитву”, а Конову „Ципелу” на хебрејском, грчком, руском, финском, јер је он на енглеском и француском то сам завршио. То медији пропрате, па сви примете да имамо „и ту верзију”, пишу, јаве агенције – за промоцију добро – закључују ови искусни познаваоци „евровизијских” збивања.

Ко од чланова српског ОГАЕ-а говори толике језике, питамо саговорнике.

– Е ту се огледа та наша сарадња са другим удружењима. Они су ту када нам је потребна нека информација, али и као подршка или да их замолимо да нам напишу текст песме. Идеја и атмосфера песме су водиље у том послу, али све остало је прилагођено земљи домаћину. Чак је и Конова песма на финском била другачијег наслова – „Чизма” и говорила је о дечку који је дошао из Лапоније да тражи девојку – истиче Благојевић, који ће се са осталим љубитељима великог музичког такмичења налазити у Ослу у публици, у првим редовима, наравно са нашом заставом и другим сувенирима.

-----------------------------------------------------------

Чекајући победника

Имају ли шансу на „Евровизији” млади певачи, непознати у белом свету, питамо наше саговорнике.

– То је потпуно небитно. Евровизијску публику не занима ко је чији миљеник или – жена. И највећа звезда из неке земље може да буде последња на „Евровизији”. Уверени смо да неки тамо просечан гледалац у Норвешкој не зна ни за Катића а ни за Станковића. Другачије је овде на нашем Балкану, где се захваљујући телевизији чуло за њих. Као удружење генерално не можемо да процењујемо да ли ће се ломити копља, на пример, између Емине и Милана, како неки тврде. Ми чекамо победника, а онда ћемо помоћи колико можемо – истиче Саша Благојевић.

Р. Поповић