Метан смањује загађење у престоници

Највећи загађивачи у главном граду су старе котларнице и издувни гасови из возила. Уколико би аутомобили и аутобуси користили евродизел као погонско гориво Београђани би удисали неупоредиво чистији ваздух.

Слободан Мишановић, шеф службе ГСП за експлоатацију и аналитику, каже да је током 2009. године обавио анализу загађења за која су „заслужна” возила јавног градског превоза. Под лупом су били поједини коридори и најоптерећенијe градске саобраћајнице, куда пролазе аутобуси ГСП-а и приватних превозника, као што су Бранкова улица, Булевар деспота Стефана, у зони око Сајма, Кнеза Милоша, Главна улица у Земуну и Булевар ослобођења.

– Најфреквентнија је саобраћајница на потезу Бранкова улица – Теразијски тунел, где за један сат прође 130 аутобуса. Ту се дневно емитује око 107 килограма различитих гасова, а на годишњем нивоу око 33 тоне, и то само од возила ГСП-а и приватних превозника, не рачунајући остала путничка возила. То је у поређењу са 2002. годином мање, јер је тада било 44,5 тона, a разлог је модернизацијa возног парка највећег градског превозника – каже Мишановић.

Пре седам година ГСП је имао возни парк који је чинило 38 одсто возила са мотором евро-2.

– Циљ нам је да модернизујемо ГСП, да купимо нове аутобусе и постепено са улица уклонимо возила старије генерације.

Раније је као погонско гориво коришћен дизел б2, што смо потпуно избацили из употребе од новембра прошле године, од када користимо евродизел – наводи Мишановић.

У стратегији ГСП-а предвиђено је да се на основу искуства из Европске уније користи што више алтернативних горива, водећи рачуна шта је за нас најприхватљивије.

– Коришћење течног нафтног гаса је врло интересантно због сарадње са Русима, градње великог складишта гаса у Банатском Двору и зато што ће кроз Србију да прође магистрални гасовод „Јужни ток”. Гаса ћемо имати довољно, а и његова цена је двоструко нижа од евродизела. Озбиљно размишљамо да Саобраћајни погон Земун, који се налази у градској зони, преселимо на нову локацију, где би возила користила искључиво нафтни течни гас – истиче Слободан Мишановић.

Ненад Јовановић, директор квалитета Центра за моторна возила Ауто-мото савеза Србије, каже да се чистији ваздух у престоници може добити правилним одржавањем возила. То подразумева да се власник придржава рокова које су препоручили произвођачи возила за замену свећица и делова електричних инсталација, да редовно сипа уље, подешава дизел-пумпе, јер највећи део вишка чађи потиче из неподешених пумпи.

– Загађење може да се смањи и употребом еколошких горива, пре свега метана и течног нафтног гаса. Метан је идеално гориво које би без проблема могла да користе возила хитне помоћи, полиције, ватрогасаца, поште, као и камиони и аутобуси. Добитак од овог енергента је двострук, јер је као гориво јефтиније од бензина, а истовремено се смањује пет до десет пута количина чађи која се емитује – каже Јовановић.

Интересовање за метан, као релативно ново алтернативно гориво, расте, па се тако све више возача одлучује за уградњу погона на овај гас. Главна предност је ниска цена, нарочито код аутомобила који троше око 10 литара на 100 километара. Проблем представља недостатак пумпи које „точе” метан, као и страх појединих возача који верују да је ово гориво изузетно опасно.

– Истовремено са растом интересовања појављиваће се и пумпе где ће моћи да се „танкује” метан. Пре неколико година успели смо да покренемо да се користи гас и разбијемо страх возача, јер је Ауто-мото савез Србије најавио да ће отворити петнаестак пумпи које ће снабдевати овим горивом. Нашим стопама убрзо је кренуо НИС, а то је био знак другим привредницима да крену у слична улагања. Сада је сасвим нормално да возила користе ово гориво. Очекујем да се исто догоди и са метаном. У овом тренутку, са само пет пумпи, нормално је да возачи према метану имају исти однос као и што су пре 20 година имали и прематечном гасу – нагласио је Јовановић.

Метан знатно мање загађује животну средину од бензина, а ово гориво је безбедније и приликом судара, иако у народу влада погрешно мишљење да ће се возила на метан лакше запалити него она на бензин. Овај земни гас је идеалан за возила јавног превоза, али је проблем што код нас не постоје прописи за уградњу погона који га користе као гориво.

Дејан Спаловић

----------------------------------------------------

Искуство таксисте

Да је метан прихватљиво гориво потврдио је Дејан Цакић, самостални таксиста. Да би регистровао аутомобил на метан, из њега је морао да извади фабрички уграђен уређај.

– Снага аутомобила не опада када се са бензина пређе на метан. Вожња је економичнија, а на 100 пређених километара у градској вожњи потрошим око 500 динара. Кад возим на бензин, трошкови су повећани, па на 100 пређених километара за бензин мора да се издвоји више од 1.500 динара – каже Цакић.