Битка за Уну и Трговску гору

Босна и Херцеговина води правне битке на више фронтова како би спречила суседну Хрватску да изгради складиште радиоактивног отпада (РАО) из Нуклеарне електране (НЕ) Кршко на Трговској гори, а након првог сучељавања ставова пред комитетом у Женеви, већ се формулишу нове стратегије.

Док одговорни за ово питање у Хрватској тврде да се све ради у складу са прописима, да ће складишта бити безбедна и да нема страха за подручје око Уне, представници институција Републике Српске и Босне и Херцеговине имају другачији став.

Упозорења о ризику за 250.000 становника

Са БиХ стране границе упозоравају да нису добили ни студију утицаја, као један од кључних докумената у вези са намерама одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на месту бивше касарне „Черкезовац“, и истрајно тврде да се тиме угрожава 250.000 живота у сливу реке Уне, који је такође заштићено подручје.

Како би доказали да су у праву у својим тврдњама, цео случај је представљен међународном Комитету ESPO конвенције, а средином маја, по први пут, на једној од кључних адреса у Женеви, странке су изнеле зашто су „за“ и „против“ складиштења РАО на Трговској гори, одмах уз границу БиХ и Хрватске код Новог Града.

Чекају се одговори Загреба

Прво суочавање пред Комитетом за прекогранично загађење, према речима делегације БиХ, потврдило је да Хрватска није имала одговоре на многа питања и да није поштовала сва правила и прописе.

Координатор експертских тимова у БиХ задужених за питање Трговске горе, Борислав Бојић, подсећа да је Комитет ЕСПО задужио званични Загреб да достави одговоре у писаној форми.

- Очекујемо писане одговоре Хрватске, о којима ћемо моћи да дамо мишљење. Требало би да их доставе до средине овог месеца, а затим би секретаријат ЕСПО-а требало да нам их пошаље - рекао је Бојић за „Глас“.

Припремају се нове међународне тужбе и иницијативе

У међувремену, финализована је апликација која ће бити поднета у оквиру Архуске конвенције, међународног споразума којим се утврђују права на животну средину. Бојић је додао да су у овај део укључени и Архуски центар из Сарајева и Зелени тим из Новог Града, док су, што се тиче Берлинске конвенције, укључене институције са свих нивоа власти и факултети из Бихаћа и Бањалуке.

- Настављамо да користимо све могућности из потписаних међународних конвенција. Када све исцрпимо и добијемо одређене одговоре, размотрићемо и друге опције, о којима већ разговарамо са међународном стручном адвокатском фирмом Лаборд, како даље поступати, јер је евидентно да Хрватска крши међународне споразуме, као што је евидентно да већ изводи одређене радове на Трговској гори. Не бих сада желео да улазим у детаље - нагласио је Бојић.

Циљ је да се зауставе радови на Трговској гори

Видљиво је, међутим, да Хрватска сада, као што се може видети из порука после Женеве, позива босанску страну да се обавести о активностима које спроводе.

- То значи да мењају свој приступ, али то не значи да треба да прекинемо наше активности. Уопште им не верујемо. Свесни смо чињенице да неће одустати, па предузимамо све потребне мере да остваримо наш циљ. Прва је да Хрватској треба дати привремену меру обуставе свих радова на Трговској гори, а све остало ћемо видети касније када видимо резултате које ће моћи да понуди не само нама, већ и међународној јавности у вези са истраживањем. Имамо резултате и знамо да према њима та локација није прихватљива за изградњу било које врсте отпада нити за његово одлагање. Радимо организовано и промишљено - закључио је Бојић.

Истраживања на босанској страни реке Уне показују да би објекат на Трговској гори имао далеко већи утицај на Српску и Федерацију Босне и Херцеговине него на Хрватску, пише Глас Српске.

Правна помоћ

Домаћим стручњацима и адвокатима у борби против хрватске намере да овај отпад одлаже тик уз границу са Босном и Херцеговином помаже и француска адвокатска канцеларија. Међутим, Хрватска је све ближа свом циљу да „Черкезовац“ претвори у складиште радиоактивног отпада из нуклеарне електране, што је недавно отворено потврдио и хрватски члан управе електране, рекавши да ће Словенија половину отпада одлагати у Врбини, поред саме електране, а Хрватска на Трговској гори до 2028. године.