Штрајкбрехер

За разлику од земаља Европске уније, где се велике синдикалне организације против нових државних намета и последица светске кризе боре на улицама, највећа синдикална организација у Србији социјалну правду тражи у салонима клуба „Привредник” у Шекспировој улици, у противприродном савезу са представницима крупног капитала. „Морамо заједнички да радимо на изласку из кризе. Неопходно је да нашим фирмама омогућимо да што више учествују на тендерима, а не да посао добијају странци”, рекао је председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић после састанка у клубу „Привредник”, тражећи од владе „одређене привилегије” за највеће српске бизнисмене, од којих се већина управо захваљујући привилегијама и обогатила.

Орбовић је рођен у Београду 1960. године. Синдикалну каријеру започео је раних деведесетих као секретар, па председник синдиката „Рекорда” из Раковице, а низ година био је члан Градског одбора Синдиката хемије и неметала Београда. Касније је постао секретар, а затим и председник Синдиката хемије и неметала Србије. Крајем деведесетих долази у СССС, где брзо напредује – постаје најпре потпредседник, па секретар синдиката са 500.000 чланова. На функцију председника СССС, где је наследио Миленка Смиљанића, изабран је крајем 2007. године. Члан је Социјално-економског савета Републике Србије, Републичког савета за запошљавање, као и Савета за европске интеграције.

По струци је економски техничар. Не говори стране језике, али то му, кажу његови опоненти, није сметало „да на рачун СССС обиђе све државе, од Јужне Америке до Северног пола”. Годинама је са супругом и ћеркама живео у очевој кући на Петловом брду, а недавно се преселио у стан који је добио од Синдиката неметала, по сопственим речима, „уз све прописе који постоје, са ранг-листом и процедуром”. Орбовићева плата је 109.000 динара.

Мада је из месеца у месец најављивао таласе масовних протеста радника, они се у Србији још нису догодили. Уместо тога, челници других синдиката Орбовића су оптужили да се превише приближио извршној власти, те да је влада Нацрт закона о смањењу броја запослених у државној управи и локалној самоуправи прогурала управо захваљујући договору са СССС.

А крајем јула прошле године, усред штрајка 700 радника нишког „Нитекса”, представници Асоцијације слободних и независних синдиката потписали су са власником фабрике Ђорђијем Ницовићем „Споразум о изласку Нитекса из кризе”. Противећи се споразуму са власником крупног капитала, чланство Орбовићевог СССС упало је у просторије АСНС, а сукобљене синдикалце је раздвојила полиција.

„Онај ко се представља за синдикалног лидера, изда своје колеге и због личних интереса сруши борбу 700 људи, не може бити синдикат”, говорио је тада Орбовић.

Марко Албуновић