Квизови – мамац за лаковерне

Недавна исповест Новосађанке која је због позивања телевизијских квизова направила огроман телефонски рачун и, чак, морала да подигне кредит да би га платила, изазвала је велико интересовање међу читаоцима "Политике". Већина њих сматра да су смицалице очигледне, препричавају своја лоша искуства, апелују на надлежне...

Ако овој госпођи може да буде за утеху, и званични подаци Телекома потврђују да се још најмање 1.200 грађана Србије осећа преварено из истог разлога. Тачно толико жалби поднето је службама овог предузећа од новембра прошле године, када је "квизоманија" изненада почела да се шири међу телевизијским кућама, да би убрзо заразила и гледалаштво. Последњи подаци показују да грађани тренутно могу да окушају срећу на чак 36 квизова, на различитим ТВ станицама у Србији. Неконтролисана потрошња импулса због учествовања у квизовима, како сазнајемо, узела је заиста маха. Због тога је Телеком почетком марта ове године увео неку врсту службе за "спасавање" претплатника.

У овој кући кажу да је због свих проблема око плаћања телефона постала већ пракса да се грађани који имају превелики број позива обавештавају о износу који су потрошили. Крајње љубазно од њих! Посебно ако се зна да се сваког месеца у касе овог предузећа захваљујући баш оваквим квизовима слију милионски износи.

Највећи је, рецимо, био у фебруару када је приход од месечне наплате био 129.947.386 динара. За првих шест месеци Телеком је на рачун ТВ квизова зарадио готово 600.000.000 динара, а више него одлично прошли су и провајдери и ТВ станице.

Телеком који у овом послу пружа техничку услугу зарађује између 40 и 50 одсто од тог посла, у зависности од тога какав уговор има са провајдером. Другу половину колача деле провајдер, као подуговарач, и медиј који организује квиз. Како сазнајемо, до пре годину дана постојала су само два провајдера, владала је нека врста монопола на овакве услуге па су они са телевизија делили зараду углавном на равне части. Тренутно је у послу десетак већих кућа, тржиште се либерализовало, па и они медијима нуде много боље услове, некада се задовољавају и са 20 одсто зараде.

Шта је, осим вере народа да је могуће лако зарадити новац, тајанствена формула глобалног успеха ТВ квизова? У неким случајевима поента је очигледно да питање-загонетка буде што лакше, односно да буде више оних који ће се упецати да позову и окушају срећу. Свако друго вече загонетна особа биће нека позната личност, или ће се постављати питање на које сваки просечан гледалац може да одговори. И онда, тобоже, нико се неће јавити петнаест минута за награду од, рецимо, 10.000 динара!? Претпоставка је да у то време многи с нестрпљењем очекују да дођу на ред да освоје невероватну награду. Док се жртва квиза нада својој срећи, дотле импулси "откуцавају" неслућеном брзином. Наравно, и то чекање се плаћа, рачун се увећава сваки пут када се успостави веза и огласи аутоматска секретарица, што људи углавном не знају.

Други радије прибегавају "тежим", односно бесмисленим, потпуно нелогичним питањима и зарађују тако што у програм укључују што више гледалаца. Принципи су различити, али намере су углавном исте. Број оних који успеју да освоје награду занемарљив је у односу на број учесника. И одатле профит. Чини се да су циљна група старији, деца и они потпуно необавештени који, не знајући шта раде, могу да направе огромне рачуне. Проблем настаје када уместо уобичајеног стигне рачун од неколико хиљада динара.

Формално, међутим, у квизовима нема ничега нелегалног. Осим уколико организатор не истакне цену позива, што он увек чини – истина, исувише ситним словима и помало двосмисленим обавештењима. На екрану, док траје квиз, најчешће пише да је цена за потенцијално учешће 50 динара, али је велика недоумица како се ти разговори заиста тарифирају.

Заслепљени могућом наградом, старији, али и деца, углавном не обраћају пажњу на те поруке, исписане при дну екрана па позивају унедоглед док не догурају до поприличних рачуна. Организатори квизова служе се различитим смицалицама да намаме "клијенте" и зараде. Једна од њих је и емитовање квизова у подне, када су мама и тата на послу.

У сваком случају, како су нам потврдили у Министарству трговине, ресорна инспекција ће имати пуно посла. Према речима Вере Деспотовић, из овог министарства, контрола пословања организатора квизова је у току, начини обмањивања гледалаца су, како објашњава, заиста различити, али надлежни, због могућег ремећења акције, још не желе јавно да износе податке.

– Постоји много притужби и оних који се осећају преваренима. На основу Закона о оглашавању и заштити потрошача, обавеза организатора је да тачно и потпуно информише гледаоце. Казне за преступ износе и до 3.000.000 динара, уз забрану даљег рекламирања – истакла је Деспотовић.

--------------------------------------------------------------------------

И фирме у проблему

Према подацима из Телекома, позиви на квизовима у већини случајева наплаћују се независно од дужине разговора, односно трајања позива. Зависно од уговора, цене су од 30 до 50 динара, плус трошкови ПДВ-а. Неки организатори наплаћују учешће на основу "утрошених" минута, па је цена за физичка лица 18,22 динара, а за правна 30,11 динара. У оба случаја није урачунат порез на додату вредност.

Како сазнајемо, проблема због помаме за квизовима све више имају и неке велике домаће фирме, јавна предузећа. У тренуцима доколице службени телефон добро дође за окушавање среће, због чега многи директори размишљају на који начин да се заштите.
И. Ћ.