Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија кључ за „Меркатор“

Србија кључ за „Меркатор“
Жига Дебељак

Бојкота продавница неће бити, бар за сада. „Меркатор“ остаје, мада нико не уме да каже до када, словеначка пословна икона. То је за словеначке електронске медије у петак увече била главна вест с традиционалне годишње конференције за новинаре на којој су саопштени резултати пословања „Меркатора“ у прошлој години.

Као кључни цитат наводила се изјава коју је Жига Дебељак, председник управе „Меркатора“, десетак пута поновио пред новинарима: „Желимо финансијски јаке и стабилне власнике који ће подржати самостални наступ наше компаније на тржиштима“. Медији су ову изјаву одмах препевали као потврду победе оне струје у јавности која се залаже да „Меркатор“ и даље остане чистокрвно словеначка фирма. Објашњавајући новинарима шта заправо значи његова реченица о „новим сувласницима“, Жига Дебељак је упорно понављао: „Ми бисмо желели стабилну власничку структуру, а то значи да у једном периоду не би било великих промена у структури власништва. Циљ је стабилна власничка структура. И да власници имају финансијску моћ како би подупрли наше развојне активности у будућности. Оно што могу да кажем јесте да нама ниједан од власника није послао информацију да ће продавати своје акције у нашој компанији. Ако се то догоди, ми ћемо штитити интересе компаније. Молим вас да разумете да не можемо и нећемо ништа конкретно о томе коментарисати“.

У последњих неколико дана спекулисало се да би мултинационална компанија „Карфур“, друга по величини трговачка кућа у свету, могла да од словеначких банака откупи тих 23 одсто и тако стави „ногу у врата“ у намери да „прогута“ тржиште западног Балкана. Дисквалификација „Карфура“ тумачила се оним делом Дебељакове реченице у којој је нагласак био на „самосталном наступу“. Познаваоци трговачких прилика тврде, међутим, да је тај проценат власништва који се продаје сувише ситан за тако великог играча, као што је и ситно тржиште западног Балкана за фирму која се стратешки бави тржиштем Кине.

Ма колико се председник управе „Меркатора“ трудио да докаже како свако може купити на берзи акције те компаније и да сваки власник може продати било коме, било шта и било када (јер је „то основа нормалног деоничког друштва“), вест с конференције за новинаре била је истовремено порука и словеначким банкама које су најавиле да ће продати 23 одсто свог власништва у „Меркатору“ да пазе шта раде јер је јавно мњење против било какве промене власничког ДНК „Меркатора“. Иначе, банке су се на такав корак одлучиле сумњајући у пословну способност Пивоварне „Лашко“ да са својих 23 одсто власништва у „Меркатору“ помогне овој трговачкој компанији да лакше преброди глобалну кризу јер је и сама у великим тешкоћама.  

Туча око контроле 23 одсто власништва „Меркатора“ и тим поводом изазвана повишена температура јавног мњења засенила је све друге теме везане за пословање ове значајне регионалне трговачке компаније јер је зашла у област преиспитивања словеначког модела приватизације.

Није, међутим, нимало незанимљив податак саопштен на традиционалном јавном излагању резултата пословања „Меркатора“ да је прошле године та компанија имала за 2,4 одсто мање приходе (него 2008. године) због – српског динара. „Ако се изузму проблеми са српским динаром, ’Меркатор‘ бележи раст, истина скроман, од 0,6 одсто. Желимо макроекономску стабилност у Србији и што стабилнији курс“, изјавио је Дебељак за „Политику“.

Није само динар одредио пословне резултате „Меркатора“ у прошлој години. Србија и њено тржиште постали су једна од кључних одредница ове словеначке пословне иконе јер је на њему лане остварено 17 одсто прихода Групе и 51 одсто прихода од трговине ван Словеније.

Можда је и због тог неспорно важног елемента пословања управа „Меркатора“ одлучила да део компаније премести у – Нови Сад. Од ове године, наиме, седиште компаније „Меркатор трговина ЈИЕ“ биће у Србији и из новосадског седишта управљаће се активностима на тржиштима Хрватске, Босне и Херцеговине, Албаније, Црне Горе, Македоније, Косова и Бугарске. А ту „Меркаторову“ компанију водиће Станка Чуровић која уз досадашњи посао председнице управе „Меркатор С“ добија и функцију помоћнице председника управе за тржишта југоисточне Европе. У Љубљани се прича да је после најновијих кадровских и организационих промена настала трка стручњака да своје каријере наставе радећи у Новом Саду.

Овогодишњу конференцију за новинаре посвећену пословним резултатима у прошлој години обележило је још једно кадровско размештање које сугерише у ком правцу ће „Меркатор“ тражити излаз из кризе. Познаваоци прилика у овој трговачкој фирми сматрају да је именовање Станислава Бродњака за помоћника председника управе за развој и управљање некретнинама један од најзначајнијих потеза у последњих десет година. Некретнине, уз даље повећање ефикасности пословања и брже одазивање захтевима локалних потрошача, постају кључ антикризног програма. Бродњак је годинама уназад (у време многих председника управа) био „тешка глава“ компаније, искусни менаџер који је осмишљавао и управљао кључним секторима – развојем и инвестицијама. Његово измештање у некретнине указује да ће „Меркатор“ ове године настојати да капитализује (уновчи) огромну вредност земљишта (локација) којима располаже у земљама региона. Модел би могао бити онај који већ успешно примењује шведски произвођач намештаја Икеа, која се сматра једним од највећих светских трговаца некретнинама. По речима Бродњака, „Меркатор“ има 1.400 продајних објеката у региону југоисточне Европе, укупне површине 1,2 милиона квадратних метара. Али изван објеката „Меркатор“ поседује и неколико милиона квадратних метара неискоришћеног земљишта које ће убудуће продавати или изнајмљивати другим трговцима и тако око својих супер и хипермаркета стварати велике тржне центре (шопинг молове). „Желимо да максимирамо вредност некретнина и да их користимо за наш бржи раст“, каже Бродњак.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.