Наследници Чаушескуове Секуритатее

Од нашег дописника
Букурешт, фебруара – Најновија збивања са румунским сенатором, бившим министром спољних послова и правосуђа Кристијаном Дијаконескуом, иначе донедавним потпредседником опозиционе Социјалдемократске странке (ПСД), испунила су последњих дана све овдашње медијске просторе. Речи – тајна праћења, прислушкивања, уцене – одражавају срж онога што се десило у прошлу суботу када је Дијаконеску на ванредном конгресу ПСД-а истакао своју кандидатуру за председника те странке.

Пре подне, на првој седници конгреса, он је одржао ватрени говор као кандидат и побрао бурни аплауз, после чега је поново потврдио своју решеност да се домогне руководства у јединој странци румунске левице, која треба да понуди народу излаз из дубоке кризе. Међутим, предвече, он излази на конгресну говорницу и крајње смушено саопштава делегатима да се „одриче кандидатуре” у корист једног од противкандидата (Мирче Ђоане, који је и изгубио изборе).

Управо у том истом тренутку новинарка Флоријана Жункан приказује на ТВ екрану један документ, који је „случајно” доспео у њене руке, а из којег произилази да су „извесне службе” последњих недеља даноноћно пратиле Дијаконескуа и утврдиле како је он „више часова провео у седишту СРИ” (Румунске обавештајне службе), како се „срео са једним познатим богаташем”, па чак и када је био на „ванбрачној секси партији”. Све је то „документовано” видео и звучним снимцима.

Одмах је извучен закључак – Дијаконеску је повукао своју кандидатуру „под уценом”. Ко је уцењивао и зашто – остало је да нагађају бројни коментатори и аналитичари. И одатле је потекла још једна запетљана шпијунско-доушничка прича од десетине, па и стотине сличних прича које су таласале румунску јавност у свих 20 година протеклих од Чаушескуовог обарања (22. децембра 1989.) Наравно, све те приче нису могле да буду неупоређиване са онима што је, у своје време, чинила злогласна Чаушескуова тајна политичка полиција Секуритатеа.

Истина, сада се те приче нису завршавале са хапшењима и прогонствима, као у време „карпатског диктатора”, али и њихове завршнице нису биле безазлене. Људи су били компромитовани, престрашени, бацани у политичке и стручне запећке. Многе су каријере промениле своје правце, па чак их и сасвим изгубиле.

Наравно, садашња веома распрострањена бољка политичког „шпијунитиса” није могла да буде анализирана без упоређивања са недавном прошлошћу. Тврдило се и још се тврди да су многи „дугачки Секуритатеини прсти” остали сачувани у њеним постреволуционарним наследницима. Говори се и пише да је чак 15 одсто „бивших стручњака” до данас наставило да ради за „ове нове”. А „нови” су, по свему судећи, превазишли своје претходнике. Ако је Секуритатеа имала око 15.000 официра, тајних агената, нове румунске безбедносне структуре имају, како изјављује овде познати и утицајни војнобезбедносни аналитичар Раду Тудор, у својим редовима чак 40.000 „посленика”.

Тиражни дневник „Гандул” пише да „Румунија има седам разних безбедносних служби, док европски просек тих служби достиже свега три. Има, међутим, држава, као што су Финска, Грчка, Исланд или Словенија, које се задовољавају само са једном тајном службом”.

„Румунија је лидер светске шпијунаже. Ни сам Чаушеску није имао толико агената 007”, закључио је недавно италијански дневник „Република”. То писање су прихватили овдашњи медији и на основу изјава бивших шефова румунских тајних служби извукли закључак да су „ствари заиста забрињавајуће”. Јер, констатује се („Гандул”) да у Румунији на 100.000 становника долази најмање 60 тајних агената, док САД имају девет агената ФБИ, а Британци – шест агената МИ-5 на исти број житеља.

Посебну забринутост изазива овде чињеница да се бројеви о тајним агентима држе у тајности, да о њима ништа не зна ни парламент, под чијом се, наводно, контролом налазе тајне службе. Једино што се зна јесте то да су буџети, издвојени за седам тајних служби, порасли у периоду 2000–2008. године за четири до осам пута. Чак и у годинама дубоке економске кризе – 2009. и 2010. ти су расходи наставили да расту. А већина тих расхода је предвиђена за исплату „особља”. И док се у свим осталим „буџетским секторима” драстично смањују расходи за плате (врше се масовна отпуштања са посла) дотле се у „службама” ти расходи стално повећавају. Управо је саопштено да СРИ расписује конкурс за „попуњавање нових 100 слободних места”. „У СРИ и другим службама посао цвета, криза тамо не погађа”, речено је на букурештанском ТВ каналу Антена-3.

Милан Петровић