Израел разара инфраструктуру

Од нашег сталног дописника
Каиро, 17. јула –  Док међународна заједница позива на смиривање ситуације на Блиском истоку, Израел и Хезболах из Либана већ шести дан заредом размењују ракетне нападе и изазивају разарања. Састанак Арапске лиге овог викенда у Каиру још једном је показао подељеност и немоћ арапских суседа да реше проблем у властитом региону.

"Блискоисточни мировни процес је мртав", рекао је генерални секретар Арапске лиге Амр Муса након састанка у главном граду Египта и додао да једино Савет безбедности Уједињених нација има моћ да тренутно нешто уради.

Генерални секретар УН Кофи Анан и британски премијер Тони Блер затражили су у понедељак да се у Либан пошаљу међународне снаге. Блер је изјавио да те снаге "треба да зауставе бомбе које падају на Израел. То ће бити разлог за Израел да заустави нападе на Хезболах".

Други фронт

Израел је прошле недеље отворио други фронт и почео офанзиву на Либан, пошто су представници Хезболаха отели двојицу израелских војника. Милитантна организација Хезболах је на Израел до сада испалила на стотине ракета, јављају данас медији.

У досадашњим сукобима је погинуло више од 200 особа, најмање 180 у Либану и 24 у Израелу. Израелске ракете су у понедељак ујутро поново погађале Бејрут. Очевици јављају да је лука у пламену и да су погођена складишта гаса. У току преподнева убијено је 15 особа, више од 50 је рањено. На другом фронту настављени су и напади на Газу. Израелски војник Гилад Шалит и даље је у рукама Хамаса, а Израел и даље инсистира на његовом безусловном ослобађању да би напади на Газу били обустављени.

Израелски премијер Ехуд Олмерт је љут. Након што су ракете Хезболаха погодиле лучки град Хаифу на северу Израела, убивши осморо људи, премијер је дословно рекао: "Хаифа је променила све. Ово ће имати огромне последице."

Аналитичари шпекулишу колико далеко Израел може да иде. Циљ операција јесте, како је најављено у Израелу, да се уништи инфраструктура "Божје партије" – Хезболаха. Реч је о моћној политичкој и војној организацији шиитских муслимана у Либану, за коју Израел тврди да ужива свесрдну подршку Сирије и, што је још важније, шиитског Ирана.

Хезболах је настао почетком осамдесетих година прошлога века, као покрет за протеривање израелских трупа из Либана. Захваљујући војном крилу Хезболаха, "Исламском отпору", Израел је коначно 2000. године морао да повуче своје војнике. Од тада се представници Хезболаха налазе у либанском парламенту. Посебно су популарни међу сиромашним шиитима, којима нуде разне социјалне услуге. Они финансирају болнице, школе, фарме. Процењује се да у те сврхе "Божја партија" добија од Ирана између 100 и 200 милиона долара годишње.

Пре годину дана, након што су сиријске трупе (њих око 14.000) биле принуђене да напусте Либан (Резолуцијом УН 1559 из 2004. године), милитантни хезболаси нашли су се на раскршћу. Са једне стране они су ушли у парламент, чак су били и у коалицији са хришћанима. Са друге стране, хезболаси су одбили да разоружају своје милиције. Како уочавају неки посматрачи, нападом на Израел "Божја партија" је показала за који се пут определила.

Добар изговор

Напад Изреала на Газу, који је уследио пошто је каплар Шалит киднапован 25. јуна, био је добар изговор за Хезболах да наметне Израелу други фронт и тако се солидарише са својом муслиманском сабраћом у Гази. Сарадња између Хезболаха и Хамаса, милитантне групе која је сада на власти у Гази, а чији један од лидера Халед Машал тренутно живи у Сирији, мотивисана је фокусирањем на истог непријатеља.

Две групе су 2004. године закључиле споразум да тешње сарађују у нападима на Израел. Заједничко им је то што и једни и други сматрају да јеврејска држава не треба да постоји и да је треба протерати из Палестине.

Поједини посматрачи гледају врло црно на перспективе постојећих сукоба. Они не искључују то да би се тренутни "рат градова" могао претворити у вишемесечну, чак и вишегодишњу конфронтацију. Инсистирајући на владавини ислама, Хезболах је, по њима, одлучан да спречи демократизацију региона по западном моделу, за коју окривљује америчко-израелску сарадњу. Сматра се да на тај начин Хезболах чини услугу својим патронима Ирану и Сирији. Техеран, како се тврди, пружа финансијску, а Дамаск логистичку подршку.

И поред ратних поклича, дипломатији нису затворена врата. Неки аналитичари запажају да су САД неодлучне да предузму конкретне акције, јер је Вашингтон изгубио доста на свом угледу у арапском свету након инвазије Ирака. Он за сада оставља време Израелу да уништи арсенал Хезболаха. Наиме, амерички државни секретар Кондолиза Рајс најавила је да Израел можда мора да продужи своју офанзиву у Либану, да би се смањила опасност од Хезболаха. Тиме је практично дала зелено светло за продужетак ескалације.

У Санкт Петерсбургу, на самиту Г-8, издато је компромисно, доста уопштено саопштење. Њиме се Хамас и Хезболах позивају да ослободе израелске војнике, а Израел на уздржаност у Либану и повлачење из Газе. Санкције се нигде не помињу.