И мајке не плаћају алиментацију

Сваке године у Србији се разведе око осам хиљада парова, асваки други мушкарац сматра да престанком брачног престаје и његов родитељски статус и – одбија да плаћа алиментацију. Увид у податке Републичког завода за статистику сведочи да око хиљаду мајки годишње преко суда „подсети” несавесне очеве да треба да измире своје обавезе према наследницима, а адвокати који су укључени у бракоразводну парницу тврде да је битка за неплаћање алиментације једна од најмучнијих епизода „ратовања” страсно испосвађаних супружника.

„Мисао којом се руководи већина мушкараца гласи: ’Нећу њој да дајем паре!’, а судска пракса показује да плаћање алиментације избегавају сви – и имућни и сиромашни. Многи родитељи су у стању да донесу драстичне животне одлуке и промене живот из корена како би избегли да дају новац за издржавање сопственог детета. Неки од њих руковођени принципом ’мали проблеми се успешно решавају већим’ дају отказ у фирмама, раде на црно, продају станове како се имовина не би водила на њих, живе у изнајмљеним становима, односно на адресама недоступним судским позиварима”, истиче Вера Тотић, председник Удружења самохраних родитеља.

А када жели да илуструје колика је жеља да се по сваку цену избегне плаћање алиментације, она наводи пример оца шестогодишње девојчице који је три пута „бирао” одлазак у затвор уместо плаћања алиментације. Сваки пут када би изашао из затвора он би уписивао прву годину неког факултета не би ли му звање вечитог студента било олакшавајућа околност за неплаћање алиментације, а сада је за њим расписана полицијска потерница.

„Неодговорност није мушког пола, односно нису само очеви ти који након бракоразводне парнице ’заборављају’ на децу. Многе мајке које су оставиле децу очевима, ушле у нове брачне луке и родиле ’нову’ децу понашају се на исти начин, тако да у Удружењу самохраних родитеља, које има 530 родитеља, чак 132 самохрана оца воде судске спорове против несавесних мајки. У последње четири године, колико ја водим ово удружење, три мајке и четири оца отишли су на служење затворске казне због неплаћања алиментације”, истиче Вера Тотић.

Наша саговорница истиче да су фирме у којима су запослени несавесни родитељи најчешћи „саучесници” у неплаћању алиментације и објашњава да у 90 одсто случајева обрачунске службе предузећа алиментацију исплаћују након што од плате одбију све кредите и доприносе, тако да се за алиментацију одузима проценат од умањеног дела плате. Има много фирми које исплаћују плате из два дела – један део иде раднику на руке, а други део на текући рачун, а када суд тражи потврду о висини примања они приказују само онај део плате који се уплаћује на текући рачун, наводи наша саговорница.

Она објашњава даизнос алиментације варира у зависности од узраста детета – обично се за бебе и децу предшколског узраста одређује 15 одсто од плате, за дете од првог до петог разреда основне школе обично се узима 20 одсто од плате, а за ону која су завршила основну школу обично се за алиментацију тражи 25 одсто од плате. Када дете крене на факултет понекад се тражи и половина плате за алиментацију, али мора се имати на уму да је по навршеном пунолетству детета, родитељ дужан да плаћа издржавање само док је оно на редовном школовању.

Драган Вулевић, начелник Сектора за бригу о породици Министарства рада и социјалне политике, истиче да судски поступак за утврђивање износа алиментације не траје дуго, али је проблем у томе што се у пракси те одлуке не спроводе, све док тај поступак не стигне до извршног суда.

„Законодавац је прописао минималну суму за издржавање детета којом треба да се руководи суд приликом утврђивања суме у издржавању. То је сума коју држава издваја за хранитељство и која у овом моменту износи 26.732 динара. Треба имати на уму да неплаћање алиментације јесте кривично дело за које је запрећена казна затвора, али је ова санкција углавном условна. Алиментација се може „наплатити” не само преко плате, већ и путем заплене имовине, али има родитеља који су радикални у свом одбијању да плате алиментацију па распродају сву имовину или је „преведу” на неког другог, тако да је наплата алиментације практично немогућа. Додатни проблем представља чињеница да у двомилионском Београду постоји само један извршни суд, који је претрпан најразличитијим тужбама, тако да један судија у просеку има између 5.000 и 6.000 предмета, а тужбе из области породичног права, нажалост, немају право првенства”, закључује Драган Вулевић.

Катарина Ђорђевић