Нови потрес у Чилеу

Сантијаго – Америчка сеизмолошка служба саопштила је јуче да је Чиле потресао још један, нешто слабији земљотрес, јачине 6,1 степен по Рихтеровој скали, јавиле су агенције. Нови земљотрес догодио се само дан пошто је Чиле погодио разоран земљотрес јачине 8,8 степени у којем је, према последњим подацима, погинуло више од 700 људи док је око милион и по кућа оштећено.

Највише су страдале старије грађевине у близини града Куриса, а током смиривања тла догодило се више мањих потреса и у околини главног града Сантјага.

У Сантјагу је затворен аеродром јер је оштећена писта, али се друмски саобраћај постепено успоставља. Градске власти најавиле су да ће ускоро поново прорадити и метро.

Власти у Чилеу још нису изнеле процену материјалне штете, али амерички извори процењују да је она између 15 и 30 милијарди долара, што је око 15 одсто укупног бруто производа Чилеа. Економисти процењују да ће се то значајно одразити на привреду Чилеа.

Ситуација је у већем делу земље хаотична, а најтеже је у другом по величини граду у Чилеу Консепсиону и околини, јер је епицентар земљотреса био свега око 115 километара североисточно од тог града.

У Консепсиону који има пола милиона становника, у току је пљачка продавница коју полиција покушава да спречи сузавцем и воденим топовима.

Једна од жена које односе робу, узвикнула је новинарима: „Ово није пљачка, већ очајање. Немамо шта ни да једемо, ни да пијемо!”.

Док већина односи само храну и другу најнужнију робу, групе младих износе апарате за домаћинство.

Председница Чилеа Мишел Бекеле изјавила је да је земљотрес угрозио подручје које насељава два милиона људи.

Бета

-----------------------------------------------------------

Цунами није стигао

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28. фебруара – На овдашњим ТВ екранима још су биле слике рушевина и људског очаја са Хаитија, када су јуче почеле да пристижу нове, са подједнако драматичним призорима разарања и несреће.

Према Америчком геолошком заводу, чилеански земљотрес, премда не највећи у историји, свакако спада у категорију „мега потреса” и сврстан је међу десет највећих од 1900. Чилеанци, нација од 16 милиона, који иначе живе у трусном подручју, погођени су готово без изузетка, а од главног удара и серије накнадних потреса у неким приобалним градовима срушено је и до 80 одсто грађевина.

Оно што катастрофу, у односу на ону на Хаитију, бар донекле ублажава, то је околност да је Чиле много спремнији за обнову, са својом здравом економијом и јаким институцијама државе, у чему, како констатује „Вол стрит џорнал”, пре може да се пореди са Јапаном и Калифорнијом, него са несрећном црначком републиком из Кариба.

Чилеански грађевински стандарди су такође далеко изнад оних на Хаитију, али ипак нису на нивоу јапанских и калифорнијских, па ово неће бити реприза карипске несреће, мада су разарања заиста велика.

Америка је цео јучерашњи дан провела и у посебној напетости, у очекивању да пацифички делови њене територије, Хаваји пре свега, буду погођени цунамијем, џиновским таласом који је покренуо земљотрес.

На Хавајима је узбуна оглашена сиренама, а становништво је упозорено да се евакуише из приобаља. Слично упозорење издале су и власти Калифорније, а очекивало се да велики талас стигне и до Аљаске.

У страху су биле велике очи, неке ТВ мреже су током целог дана биле фокусиране на хавајску обалу, али срећом, до потопа није дошло, запљуснуо их је само омањи талас. Тиме се још једном показало да је наука о цунамију још у повоју и да их није могуће измерити.

Овдашњи експерти истичу међутим да је боље опасност преувеличати него потценити. „Предвиђање цунамија је нова област и не баш егзактна наука, а ми доста научимо после сваког догађаја као што је овај”, изјавила је Џенифер Родс, координатор цунами програма у Америчком метеоролошком центру.

Ово је уједно била и важна проба пацифичког система за цунами узбуњивање који користи систем бова опремљених електронским сензорима и предајницима. Индијски океан тако нешто нема, што је допринело да цунами из децембра 2004 буде катастрофалан и да, зато што није било претходног упозорења, од њега настрада 230.000 људи на простору од Индонезије до Шри Ланке и Индије.

Чилеански земљотрес је још једном потврдио и да је наука још немоћна у „предвиђању непредвиљивог”. Геолошки механизам који их изазива – померање такозваних тектонских плоча земљине коре – давно је објашњен, али нема начина да се израчуна када и где ће се тачно сударити и донети катастрофу попут јучерашње, недавне на Хаитију или оне од пре пет година у Индонезији.

Реч је о временским бомбама за које се зна колико су експлозивне, али се само нагађа како им је подешен сатни механизам.

М. Мишић