Кафеџије чувају културно благо

Зграда Позоришног музеја у Господар Јевремовој 19 протеклог викенда, само захваљујући брзој интервенцији ватрогасаца, избегла је ватрену стихију. Надстрешница летње баште ресторана "Театротека", који се налази у подруму овог музејског здања, изгорела је и претила да ће уништити и музеј, иначе кућу предратног трговца Милоја Божића из 1836. године. Божићева кућа је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Београда и представља једну од најбоље сачуваних грађевина такозване српско-балканске архитектуре.

Према речима Лидије Котур, из Градског завода за заштиту споменика културе, изгорела надстрешница је подигнута са одобрењем ове институције.

– Надстрешница овог ресторана имала је неопходну дозволу Завода за заштиту споменика културе Београда. Пројектовао ју је архитекта Михаило Митровић и добила је наше одобрење, јер се уклапала у амбијенталну целину. Дакле, Завод корисницима споменика културе издаје мере техничке заштите које подразумевају само конзерваторске услове, односно архитектонске промене на објекту. Намену објекта одређују корисници и они су дужни да набаве све дозволе од јавних комуналних предузећа, градских секретаријата, ЕДБ-а и противпожарне полиције. Пожар није захватио музеј, само су мало нагорела прозорска крила ка дворишту – објашњава Лидија Котур.

Пожар који је замало уништио не само Музеј позоришне уметности већ и суседни Вуков и Доситејев музеј, где је некад била чувена Велика школа, поново је у жижу интересовања јавности вратио појаву да у здањима од великог културног значаја све више ничу кафићи, ресторани и клубови. Без обзира што је нека зграда заштићени споменик културе, како сазнајемо, корисник тог здања може да одреди његову намену. Према речима Котурове, Градски завод за заштиту споменика може само да препоручи намену објекта, али је коначна одлука и одговорност на власнику.

– Завод даје своје мишљење о могућој намени и залажемо се за јавну намену и самостално одржавање сваког споменика културе. Неко ће први пут ући у Божићеву кућу можда само због ресторана, али ће га то вероватно заинтересовати и да посети Позоришни музеј. То није ништа необично. Најбољи пример за то је здање Студентског културног центра, некадашњи Официрски дом у којем се су одржавали балови, а данас су ту клуб и галерија. У јавности су настале дилеме око намене, нарочито приликом продаје неког споменика културе, попут кафане "?". Али, Завод полази од претпоставке да купац зна да купује споменик културе и да има обавезу да се према њему понаша у складу с његовим културно-историјским значајем – каже Лидија Котур и додаје да последњих године власници веома добро знају шта су њихова права и обавезе.

Осим што могу да бирају намену, корисници споменика културе сносе и одговорност за одржавање, на пример, електричних инсталација, али су у обавези и да надокнаде евентуалну штету.

– Као што сваки власник стана одговара за своје електричне инсталације, тако и корисник споменика културе одговара за евентуално лоше инсталације. Ипак, позитивно је што су се све градске институције отвориле према грађанима, а пре неколико година су запослени у свим институцијама Београда прошли противпожарну обуку – каже наша саговорница из Завода за заштиту споменика културе Београда.