Европска тројка презадовољна

Специјално за "Политику" од дописника Танјуга

БРИСЕЛ – Председник Владе Србије Војислав Коштуница добио је синоћ од Европске уније позитивну оцену за свој Акциони план за остваривање пуне сарадње Србије с Хашким трибуналом, који би могао да доведе до наставка преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању .

Озарено лице Високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијера Солане на конференцији за новинаре након састанка у Бриселу показивало је више од свега задовољство састанком премијера Коштунице и тројке ЕУ.

Солана је изјавио да је "данас веома срећан и да је Акциони план веома добар документ". "Сигуран да ће ово бити не само добар, већ и врло успешан документ", изјавио је Солана.

Председавајући ЕУ, фински министар спољних послова Ерки Туомиоја, и европски комесар за проширење Оли Рен изјавили су да Акциони план показује јасну и недвосмислену намеру Србије да оствари пуну сарадњу с Хашким трибуналом. "Акциони план јасно показује решеност Србије да оствари пуну сарадњу с Хагом, укључујући хапшење и трансфер Ратка Младића", изјавио је Туомиоја новинарима непосредно после разговора "тројке" Европске уније с српским премијером.

Коштуница је, у разговору с новинарима, рекао да је веома задовољан разговором с "тројком" ЕУ и подршком коју је Србија добила. "Више сам него задовољан разговорима и подршком коју сам синоћ добио, као и оценом да је немогуће замислити у будућности Европску унију без Србије, веома битног фактора стабилности на западном Балкану", изјавио је Коштуница.

У тројци ЕУ су Солана, Рен, Туомиоја, а састанку је присуствовао и будући председавајући ЕУ, немачки шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер. "Овим Акционим планом покушавамо да отклонимо препреку која је довела до прекида преговора... Очекујем да ће нам план омогућити пуну сарадњу с Хашким трибуналом и наставак преговора о ССП", изјавио је Коштуница, додајући да "можемо бити оптимисти кад је реч о будућим корацима Србије ка Европи".

Коштуница је нагласио да оно што је ново у плану, то је "пуна и транспарентна сарадња власти у Београду и Хашког трибунала, поготову главног тужиоца".

Према његовим речима, план такође омогућава пуну, међусобну сарадњу безбедносних служби, укључујући пуну и директну сарадњу координатора служби с Хашким трибуналом, односно главним тужиоцем.

Сам план има три стране и по томе је сличан хрватском, додао је српски премијер, и нагласио да он укључује, поред медијске кампање, и питања везана за безбедносни сектор, процедуру сарадње с Хашким трибуналом као и поједине амандмане постојећих закона. "Акциони план ће бити праћен веома детаљним оперативним планом, али ми ћемо још раније, пре него што тај план буде сачињен, вредно радити на остварењу Акционог плана", нагласио је председник српске владе.

Акција важнија од плана

Туомиоја и Рен су истакли да је сада на реду примена Акционог плана и да су саме акције битније од документа.

"Акциони план представља врло добру основу за даљу сарадњу и примена мора одмах да почне", изјавио је Туомиоја.

Рен је нагласио да је "акција важнија од плана" и да су "резултати ти који су важни".

"План је начин да се дође до циља", изјавио је Рен и додао да је намера ЕУ била да се Србији помогне да направи Акциони план, који би јој омогућио пуну сарадњу и конкретне резултате. На питање када би преговори о ССП могли бити настављени, Рен је изјавио да је ЕУ "спремна да преговоре настави чим се успостави пуна сарадња с Хашким трибуналом".

"Та пуна сарадња с Хашким трибуналом мора водити хапшењу и трансферу Ратка Младића и других преосталих оптужених у Хаг, и то јесте нужни услов за обнову преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању", поновио је Рен и подвукао да, према његовим сазнањима, Савет министара ЕУ једнодушно подржава тај став.

"Српски лидери и демократске снаге у Србији сада морају да искористе прилику и испуне услове за пуну сарадњу с Хашким трибуналом. Примена и конкретне акције су у рукама Србије", нагласио је Рен. Европски комесар је истакао и да је ЕУ "у потпуности посвећена стабилности Србије".

Туомиоја је додао да се ЕУ у потпуности залаже за европску перспективу Србије и за блиску сарадњу с њом, те је у том контексту посебно нагласио најављене преговоре о визним олакшицама, регионални споразум о слободној трговини, финансијску помоћ и јачање дијалога.

"Када су у питању преговори о визним олакшицама, финско председништво је спремно да ту иде напред брзо и ефикасно", нагласио је фински министар.

Састанак тројке ЕУ-Србија је био директна последица дискусија на последњем састанку Савета министара у јуну, када је одлучено да се "помогне Србији да она помогне сама себи". Брисел је стога одлучио да појача напоре да би послао "позитивније" поруке Србији.

О визним олакшицама у четвртак

У склопу те стратегије, Рен је јуче најавио да ће Европска комисија у четвртак представити мандат за преговоре са Србијом о визним олакшицама и о реадмисији.

"То ће бити кључни тест за озбиљност Европске уније да укључи Србију и остатак региона у европску матицу", изјавио је Рен.

Он је нагласио да је задовољан што је финско председништво решено да ово питање, о којем се "већ предуго прича", коначно и реши.

Рен је додао и да је представио министрима спољних послова ЕУ преиначени мандат за преговоре о ССП са Србијом и нови мандат за преговоре о ССП са Црном Гором.

"Савет ће усвојити те мандате након летње паузе", изјавио је Рен.

О позитивним сигналима Србији је на састанку Савета министара говорио и словеначки министар спољних послова Димитриј Рупел.

Он је истакао да у "Србији јачају антиевропске, националистичке, радикалне снаге", те да је потребно помоћи онима који верују у европску перспективу Србије.

С друге стране, Рупел је нагласио да би ту помоћ – пре свега по питању визних олакшица и финансијске помоћи – требало условити сарадњом с Хашким трибуналом и успостављањем европских стандарда.

Рупел је повезао и питање европске перспективе Србије са будућим статусом Космета.

Словеначки шеф дипломатије је у том контексту оценио да независно Косово није могуће без чланства читавог региона у ЕУ, те се заложио за независност Косова под условом да Србије уђе у Европску унију.

Оваквом повезивању питања европске перспективе Србије и будућег статуса Космета се међутим супроставио луксембуршки министар спољних послова Жан Аселборн, док је према изворима са састанка, још неколико министара негодовало због овакве идеје.