Кокошка вечита љубав

Мрчајевци – Иако је бије зао глас, лисица уме да буде добар кућни љубимац, ако се школује код мајстора. Једна се одомаћила у кући Звонка Милутиновића у Катрги, друга ужива код Ивана Алексића у Мрчајевцима, и обема су деца наденула име Линда.

– Моја сада има три године, а нашао сам је кад јој је било само 15 дана, тек што је прогледала. Одрасла је с керовима делећи њихов смештај и залогај, пуштам је да шета по дворишту и иза куће – прича Милутиновић за „Политику”.

Алексићева је старија пола године.

– Нашао сам је у шуми, саму, вероватно ју је млада лисица оставила. Игра се са децом по дворишту, можда је мало пргавија од Звонкове. Држим је на ланцу да не би нападала кокошке суседима. И кад се откине брзо се врати јер зна да је код куће чека редовна исхрана – вели Иван.

Милутиновић и Алексић припадају групи вероватно најбољих ловаца јамара у Србији, у којој су још Звонков старац, Јевто Гајовић из Мрчајеваца од кога су куповали занат, и Милан Радовић из исте варошице. Та екипа је прошле јесени и зиме ухватила 120 лисица а од почетка ове године још 15 лукавих зверки. И то голим рукама и техником која није баш једноставна: пси пронађу брлог и нападну лисицу која узмиче, док ловац не приђе с леђа и ухвати је за реп.

Ловци причају да је ова дивља животиња последњих година променила адресу.

– Лисица нема више у планини, сишле су ближе људима. Сад их све више налазимо у старим шупама, у сену а не у рупи, и у напуштеним кућама где лакше долазе до хране – запажа Милутиновић.

Ови ловци до танчина познају нарав лисичију, па кажу да се једна црта у њиховом карактеру не може променити.

– Ако пустим лију у двориште, онда морам кокошке држати на оку. Оне су њена вечита љубав, ту је непоправљива – беседи Јевто Гајовић.

Јамари припадају Ловачком удружењу „Радиша Поштић” из Мрчајеваца које је прекјуче на оближњој планини приредило велики сабор „Острица 2010.”, десети по реду. Хиљаду ловаца размилело се по Острици и падинама Буковика, одстрелили су десет лисица па се онда окупили у свом горском биваку, где су их чекали пасуљ и ражањ са волом од 650 килограма.

Г. Оташевић