Владар плаже

Пре тачно шездесет година, инспирисан америчким атомским експериментима на атолима у јужном Пацифику, Луис Реард је 1946. године створио легендарни бикини – најминијатурнију дотад виђену креацију.

Презентација бикинија на модној ревији у Паризу, на којој га је носила еротска плесачица Мишелин Бернарди, поприлично је узбуркала конзервативне духове. И у Америци и у Европи бикини је проглашен неморалном одећом, па је протекло доста времена пре него што се појавио на плажама. Због тога је бикини поново у моди тек крајем педесетих, односно десет година након премијере у Паризу.

За то је првенствено заслужна Брижит Бардо која се у белом бикинију појавила на филмском плакату за филм "И Бог створи жену", а нешто касније прославила га је и својим фамозним изласком из мора Урсула Андрес у првом филму о Џеjмс Бонду.

Иако се након тога бикини дефинитивно преселио на насловне стране модних магазина, а виђао се и на европским плажама, ипак је све до половине шездесетих година представљао табу.

Међутим, управо су шездесете донеле праву револуцију – баш тада су модни креатори увели многе иновације у креирању бикинија. Почели су да користе ликру и пластику, која је омогућавала савршено приjањање уз тело. Током седамдесетих са појавом топлеса, дводелни бикини је на кратко изашао из центра пажње. Такозвани "монокини" – бикини, који се носи голих груди и састоји се само од купаћих гаћица, осмишљен је још крајем шездесетих година у Америци, а његов творац је аустријски модни креатор Руди Гернреш.

Класични дводелни бикини на сцену се поново вратио осамдесетих година. У моду су тада дошли грудњаци без нараменица (какви су врло модерни и ове сезоне) и то у пастелним бојама – розe, плавој и нежно наранџастој и жутој.

Ипак, осамдесетих је на плажи заживео још један феномен који се задржао до данас, а то су танге. Деведесете су донеле минимализам и кад је реч о грудњацима. Популарни "микрокини" – модел горњег дела који покрива само брадавице – лансирао је 1995. Карл Лагерфилд за "Шанел".