Космет црна рупа у поштовању права

ЖЕНЕВА – Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је на седници Савета УН за људска права у Женеви да је Србија поносна на чињеницу да је постала регионални лидер у поштовању људских права, али је истовремено упозорио да на њеној територији постоји део на којем не постоји ни минимум поштовања основних људских права - Косово.

„Моја влада је поносна на своја достигнућа као лидера у заштити људских и мањинских права у Југоисточној Европи. Ми смо скоро постигли свој циљ потпуне усклађености са свим релевантним регионалним стандардима”, рекао је Јеремић.

„Србија је место толеранције у којем скоро 30 етничких заједница живи заједно у хармонији, а не само једна поред друге”, додао је он.

Међутим, рекао је он, у оквиру уставних граница Републике Србије постоји место на којем су стандарди људских права испод прихватљивих минимума.

„На основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН наша јужна покрајина, Косово и Метохија, издвојена је из директне јурисдикције владиних институција. Ту, у снажном контрасту, са остатком Србије, људска права у жалосном стању. У том смислу, Косово је без сумње најмрачнији део Европе”, рекао је Јеремић.

Расте број расељених

Министар спољних послова је подсетио да је у последњих десет година број Срба, Рома, Бошњака и других неалбанских заједница преполовљен, а да је, према подацима Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) интерно расељено више од 210.000 људи.

„Поред овога, стотине људи је убијено, а хиљаде су нестале без трага, укључујући и оне чији су унутрашњи органи извађени у логорима на североистоку Албаније. Десетине хиљада домова и пословних објеката је уништено, а десетине хиљада их је илегално окупирано”, додао је он.

И сам Комитет УН за људска права, навео је Јеремић, оштро је критиковао непоштовање људских права на Косову закључивши да је „дискриминација Срба и Рома широко распрострањена”, а Амнести интернешенел је поновио овај став.

Нема одрживог повратка

„УНХЦР је чак препоручио да се српске и ромске избеглице не враћају у пределе густо насељене Албанцима, док је специјални изасланик УН закључио да укорењени системи дискриминације, недостатак приступа запослењу и премали број школа за мањине, представљају препреке за одрживи повратак”, навео је он.

Јеремић је подсетио и на оцене Хјуман рајтс воча да је Косово место на којем се константно крше људска права, пуно политичког насиља, некажњивости, застрашивања, дискриминације, организованог криминала, секс трафикинга.

(/slika2)Шеф српске дипломатије подсетио је и на оцену Транспаренси интернешенела да Косово спада у четири најкорумпираније привреде на свету, као и да је Фридом Хаус Косову дао најгору могућу оцену.

Министар је у свом говору навео и да је од повлачења српских снага безбедности јуна 1999. године на Косову уништено више од 150 српских манастира и цркава, од чега 35 током погрома у марту 2004.

Све ово је, додао је Јеремић, од суштинске важности за схватање мрачне стварности данашњег Косова.

Према његовим речима, ово би требало да шокира савест овог Савета и да буде интегрални део трагичног контекста у којем се мора посматрати једнострано проглашење независности Косова од стране власти у Приштини 17. фебруара 2008. године.