Штази у Бундестагу

Од нашег сталног дописника
БЕРЛИН, 18. јула – Прва последица подизања медијске и политичке температуре око афере "Розенхолц" (ружино дрво): шефовица службе која чува и обрађује мрачну оставштину фамозне источнонемачке тајне полиције Штази Маријане Биртлер одлучила је посве неочекивано да већ до краја јула отвори за јавност део тајног архива који се односи на посланике Бундестага у мандату од 1969. до 1972. године.

Овој одлуци претходили су жестоки напади двојице експерата, од којих се један налази у савету споменуте службе, на Биртлерову. Она је оптужена да је из каријеристичких разлога – предстојао је њен реизбор – осујетила објављивање интригантног материјала који се односи на четрдесет и три западнонемачка посланика.

Извештај специјалне експертске комисије која је "студирала" досијеа "Розенхолца", срочен на преко две стотине страна, био је готов још почетком прошле година, али је и он држан све до сада као – велика тајна.

Маријане Биртлер је одлучно одбијала критике на њен рачун, уз објашњење да је реч о веома деликатном материјалу који захтева брижљив третман и темељиту обраду. Најављивала је да ће, чим тај посао буде окончан, али не пре 2007, досије "Розенхолц" бити доступан јавности.

Случај Хелмута Кола

Позивала се, при том, на законска ограничења која су ступила на снагу после окончаног процеса који је против ове службе водио бивши канцелар Хелмут Кол.

У дугом "рату" са Биртлеровом, Кол је, наиме, покушавао да забрани објављивање неколико томова његовог Штази досијеа и делимично у томе успео.

Суд је потврдио право овој служби да учини доступним архиву која се односи на јавне и политичке личности, али је то право осетно ограничио остављајући могућност "погођеним личностима" да изузму делове који се односе на њихову приватност.

Колов досије садржи, иначе, осим анализа и процена његове личности, које су пратиле дугу каријеру шефа Хришћанско-демократске уније (готово четврт века) и "вечитог канцелара" – пуних шеснаест година – снимке његових телефонских разговора у којима он често, док је говорио о другим личностима и политичарима, није имао "длаке на језику".

Критикама на рачун Биртлерове супротставио се такође одлучно савет који у име Бундестага и покрајинских парламената контролише рад њене службе, тврдећи да није на своју руку спречавала обелодањивање архива од јавног интереса.

Фамозна листа

Тајновитост која још покрива аферу "Розенхолц" учинила је своје: у јавности се спекулисало о великом броју западнонемачких посланика који су, наводно, "радили за Штази". У тим спекулацијама спомињана су и нека звучна имена.

Неко се, доливајући уље на ватру, присетио својевремене изјаве чувеног шефа обавештајне службе Немачке Демократске Републике Маркуса ("Мише") Волфа да Штази у Бундестагу "има веома јаку посланичку фракцију".

У процесима који су вођени после уједињења, због сарадње са Штазијем, која се квалификује као издаја, на суду се нашло само пет посланика са ове фамозне листе.

Они који су били у прилици да завире у досијеа "Розенхолц", а међу њима је у томе најгласнија била управо Маријане Биртлер, покушавали су да охладе атмосферу и превелика очекивања радозналаца, објашњавајући да тамо нема ничег посебно спектакуларног и да је реч, у највећем броју случајева, о "жртвама", личностима од "посебног интереса" за источнонемачку тајну службу, а не о њеним стварним агентима. Забуну, наводно, уноси чињеница да уз њихова имена стоји истоветна ознака.

Прва имена "жртава" са тог фамозног и дугачког списка објавио је "Шпигл" у најновијем броју, а данас су то, у електронским издањима, учинили и још неки листови.

Тако се сазнало да су на "нишану" Штазија посебно били тадашњи канцелар Вили Брант, његов наследник Хелмут Шмит, шеф баварске покрајинске владе Франц Јозеф Штраус и бивши савезни министар унутрашњих послова – у Колово време – такође Баварац, Фридрих Цимерман, те бивши шефови либералне странке Ерих Менде и, знатно касније, кратко председник Социјалдемократске партије и председник покрајинске владе у Шлезвиг-Холштајну Бјерн Енгхолм.