„Креатор” злочина у Добровољачкој

Од нашег дописника
Сарајево, 2.  марта – Министарство унутрашњих послова Републике Српске поднело је још 2005. године Тужилаштву БиХ извештај против 15 лица за кривична дела ратног злочина који је почињен над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године. Координатор тима МУП-а Републике Српске за истраживање и документовање кривичног дела ратног злочина Симо Тушевљак позива се на прикупљене доказе и тврди да је Ганић одиграо кључну улогу у злочину који је извршен над голоруким војницима и официрима.

„Ганић је био главни организатор напада на колону у Добровољачкој и то није једини злочин за који је он директно одговоран. Неспорна је његова улога и у нападу на војну колону у Тузли, као и у многим другим злочинима који су почињени над српским народом”, каже Тушевљак и додаје да је Ганић „активно учествовао у формирању злогласних логора за Србе, један је од заслужнијих за долазак муџахедина у БиХ о чијим монструозним злочинима над српским војницима и цивилима на подручју средње Босне сведоче бројни видео записи”.

Тушевљак напомиње да постоје докази да је Ганић, као члан ратног Председништва РБиХ, био један од главних „креатора” скривања злочина над Србима, те да се силно потрудио да муџахедини добију држављанство и остану у Босни и Херцеговини, иако је знао да су морали да напусте БиХ у року од месец дана од потписивања Дејтонског споразума.

Истрагу у случају „Добровољачка” Тужилаштву БиХ није још увек завршило. Незванично сазнајемо да је Ејуп Ганић више пута позиван на саслушање и да се „бранио ћутањем”, односно „тражио је да му се предоче докази” о његовој кривици.

Када је почетком прошле године Министарство унутрашњих послова Србије расписало потернице за 19 ратних политичких и војних званичника БиХ, осумњичених за злочине у Добровољачкој, Ганић је у једној телевизијској емисији изјавио да је „Србија земља која фабрикује лажи”. Расписивање потерница упоредио је са петардом коју, како је рекао, „они испаљују сваких неколико година, јер желе дестабилизовати Босну и Херцеговину”.

Бивши генерал Армије БиХ Јован Дивјак, један од директних судионика у напада на војну колону у Добровољачкој и један од осумњичених за почињена злодела признаје да се „3. маја 1992. године десио злочин”.

„Оно што сигурно јесте да напад није био организован. Ту су се створиле бројне групације, дошли су и једни, и други, и трећи... Али, да се узму пушке и опали по аутобусу где седе цивилна лица која се враћају из друге војне области и при том убије човек – то није било потребно. Дакле, није било сукоба на фронту, људи су били разоружани, то што се десило није смело да се деси и то је злочин”, изјавио је Дивјак својевремено сарајевском листу „Глобал”.

Душанка Станишић