Криза европског идентитета

Фестивал европског филма "Палић 2006" ушао је у другу половину 13. издања. Сви програми одвијају се по плану, гости, значајни филмски аутори Европе се смењују као на покретној траци, а жири, којем председава наша глумица Неда Арнерић, помно гледа и анализира остварења у главном такмичарском програму.

Истакнути пољски редитељ Кшиштоф Зануси био је гост Палићког фестивала пре три године, када је награђен признањем "Александар Лифка" за допринос европском филму. Овог јула на фестивалу гостује у главном такмичарском програму са остварењем "Персона нон грата" који ће бити приказан вечерас. Кроз микросвет људских односа Зануси у овој драми пружа само једну од слика међународних и дипломатских односа који тренутно владају светом.

– После пада комунизма позван сам да се укључим у дипломатију. Заједно са другим уметницима учествовао сам на неколико конференција и у неколико делегација. Стечено искуство искористио сам да у филму прикажем свакодневни живот дипломата. То је и могућност да покажем шта је очекивала и чему се надала моја генерација која је имала доста бораца за слободу. Иако данас живимо боље него раније, иако смо данас бољи људи него некада, многи из моје генерације су разочарани. У време покрета Солидарности током седамдесетих били смо идеалисти, што је и нормално за период младости. Када сте старији и идеалиста сте, онда изгледате као Дон Кихот – духовито је прокоментарисао у јучерашњем сусрету са новинарима редитељ Зануси, радо виђен гост Палићког фестивала који изузетно цени и увек му се радо враћа, било то макар на само један дан, као што је случај ове године.

– Европа се суочава са кризом на прекретници векова, која је и криза европског идентитета, па тиме и криза европског филма. И ова криза ће бити превазиђена, јер је Европа увек превазилазила проблеме и задржала хуманизам. Не волим европски цинизам, квазиинтелектуалце и постмодернизам који је заоставштина марксизма. Нацизам и марксизам су причинили много штете Европи у прошлом веку, што се још увек осећа и у друштву и у уметности. Европи је потребно више филмова попут "Чудесне судбине Амелије Пулен". Таквих филмова нема у Америци, а Европи су неопходни како бисмо се приближили једни другима – апеловао је Зануси, почасни доктор чувене ВГИК академије у Москви и професор неколико европских филмских академија и школа.

Главне улоге у филму "Персона нон грата" Зануси је доделио Данијелу Обрицком и колегама редитељима Јиржију Штуру и Никити Михалкову.

– Захвално је сарађивати са колегама редитељима, а поред ове двојице, некада сам радио и са Маријом фон Трором. Михалков је био врло задовољан, а највише зато што је међу глумцима, а не иза камере. Сарадња са њим је лака и ту заиста нема проблема, јер се одлично разумемо. Он има онај неоспоран глумачки таленат, што знамо по његовим филмовима, тако да се сналази као риба у води. Он ужива док глуми, имам утисак да се одмара, а врло је захвалан и као партнер, јер је и копродуцент овог филма.

У главном такмичарском програму приказан је италијански филм "Тајне" Кристине Коменћини, реализован по њеном роману "Звер у срцу". Ова драма о неразумевању, тајнама и инцесту у породици вишеструко је награђивана на прошлогодишњем Венецијанском фестивалу, а фебруара ове године била је номинована за награду "Оскар" у категорији најбољи страни филм.

– Филм "Тајна" покушава да одгонетне ону дилему – како живети са тајном и срамотом и како их саопштити другима. Ликови у филму се плаше да испричају оно што су њихове тајне, јер су оне срамотне, па се затварају у себе. Захваљујући приповедачком и редитељском умећу Кристине Коменћини успели смо да сви проблеми о којима говоримо у филму буду третирани као реалност која нас окружује – објаснила је Стефаниа Рока, једна од најтраженијих италијанских глумица, која је у филму "Тајна" остварила врло запажену и захтевну улогу слепе жене која се ломи око (не)чувања својих тајни.

-----------------------------------------------------------

"Црно сунце"