Ћутање о хапшењу Готовине

Од нашег сталног дописника
Загреб, 18. јула – Акциони план за сарадњу с Хашким трибуналом, како се езоповски назива прецизно разрађен скуп мера и стратегија за хапшење особе за коју је та међународна институција заинтересована, помогао је прошле године Хрватској да се извуче из неугодности с прекидом преговора о прикључењу ЕУ. Почетком децембра ухапшен је одбегли генерал Анте Готовина, који се успешно сакривао пуних 4,5 година.

О том документу се у јавности много говорило, али не и о његовом садржају, који је за најширу јавност остао тајна. Није то случајно, јер је откривање и хватање генерала Готовине толико протресло домаћу јавност и политичке структуре да се ни данас нико не хвали својим заслугама у тој акцији.

Почетком децембра, подсетимо, Готовина је откривен на Канарским острвима и ухапшен је док је у хотелу мирно вечерао с једним земљаком. Заслуге за ту акцију истицали су многи, али најмање Хрвати, по чијем акционом плану је све то наводно и изведено. Тако су у грчкој тајној служби тврдили да су управо они лоцирали Готовину преко телефонског позива њиховог ухапшеника Хрвоја Петрача (којег у Хрватској сумњиче да је финансијски помагао скривање Готовине), али су у Загребу на то одмахнули руком тврдећи да је дотични тајкун с Готовином разговарао мобилним телефоном последњи пут још 1999. године. Своје заслуге истичу и Шпанци, који су га на крају и ухапсили, али се у Хрватској верује да су то успели тек када су од Загреба добили потребан податак. На кључно питање – како је хрватска тајна служба дошла до тога – ни данас нема одговора, па се зато не зна садржај тог фамозног акционог плана.

Највећи проблем у тој "игри жмурке", по свему судећи, било је како неутрализовати "обавештајно подземље", како у хрватској називају оне појединце и делове тајних служби који су отпадали на "заокретима" које је чинила државна политика, а по правилу их повезује десничарски поглед на свет који је доминирао у ратним годинама и које је посебно симболизовала Туђманова десна рука Гојко Шушак. Док је био жив, као министар одбране, Шушак је био недодирљиви шеф војне тајне службе СИС, која је оставила много својих "репова". 

Колико је у Хрватској било непопуларно и политички опасно ловити Готовину указује и бизаран детаљ забележен после његовог хватања, који такође указује зашто се још не зна садржај акционог плана хрватске владе. У нагађањима како се ушло у траг Готовини пуштена је и информација да је на идеју о Канарским острвима дошао лично главни државни тужилац Младен Бајић читајући књигу бившег главног уредника "Вјесника" Ненада Иванковића "Ратник", о животу одбеглог генерала. Увређен и огорчен тиме, Иванковић је брзо реаговао: "То су подле, инфантилне лажи! То је прљава игра обавештајних кругова, државног тужилаштва и владе који су све учинили да ухапсе Готовину, а сада желе прикрити своју улогу у томе."