Велико бекство из Либана

Од нашег сталног дописника
Каиро, 18. јула – Израелски авиони су протекле ноћи погодили стотину циљева у Либану, што је број жртава у тој земљи подигло на 226. Ракете Хезболаха пале су на 15 места и градова у Израелу. Нико није страдао, али је пет особа повређено када је једна ракета погодила синагогу. Иако су либански извори потврдили да су Израелци гађали војне циљеве – међу погинулима има 11 либанских војника – цивили су и у овом рату најчешће жртве.

Око сто хиљада домаћих избеглица покушава да нађу заклон или напусте земљу, док странци, у организацији својих амбасада, масовно беже из Либана. Али то није лако. Путеви су уништени, аеродроми онеспособљени, бејрутска лука је бомбардована.

Прети хуматитарна катастрофа

Надлежна агенција УН упозорила је да Либану прети хуманитарна катастрофа и апеловала на Израел да не уништава путну инфраструктуру, јер то спречава хуманитарне агенције да помогну људима у невољи. Од почетка бомбардовања Либана, пре седам дана, када су милитантни хезболаси отели двојицу израелских војника, на хиљаде Либанаца и странаца напустило је ову арапску земљу.

Близу 25.000 Американаца данас (уторак) треба да напусти Либан комерцијалним бродом "Оријент квин", у пратњи америчких разарача. Испоставило се да су тренутно хеликоптери најефикасније средство за превоз усплахирених странаца који су се нашли у Либану. Кипар је најчешћа дестинација.

Најтеже је, ипак, онима који немају куд, а то су сиромашни Либанци, најчешће из јужних предграђа Бејрута која су већ данима под баражном ватром. Хезболах у овим предграђима има упоришта и многи тамошњи житељи подржавају ову милитантну организацију. Израел је стога из ваздуха бацао летке упозорења становницима да се евакуишу. Циљ војних операција јесте, како тврди израелски премијер Ехуд Олмерт, уништавање војне структуре Хезболаха.

У Каиро рођацима и пријатељима стижу очајни СМС-ови, чују се разне приче о обичним људима и судбинама. Једна је о 31-годишњем Абу Мухамеду. Са женом, шесторо деце и канаринцем он време проводи у парку. На ћебадима, са неколико шоља кафе и лековима, они сада спавају под ведрим небом заједно са још стотину других породица. "Надамо се да је то само привремено", каже Мухамед. Сирене, прашина, бука, експлозије одјекују градом. "Деца су плакала и вриштала и ја сам желео да их склоним отуда. Сада сам у реду", говори Мухамед седећи на ћилиму у парку, усред Бејрута.

 У селима у јужном Либану, ближе  израелској граници, живот је још тежи. Становници села Ансар се жале да су изоловани, да не могу да се склоне никуда. "Путеви су опасни, многи  су изгубили животе у возилима. Људи су преплашени да крену на пут, али страхују и да остану овде", каже Басам Шамун, који се осећа као заробљеник села, заједно са женом и троје деце.

Број жртава у овом рату много је већи у Либану, али су људске патње исте и са друге стране границе, у Израелу. Предуго трају ратови које Израел води. Са прекидима, практично од свог настанка, 1948. године. Становници Израела су уморни од ратова, али спремни да истрају, како кажу, да би коначно живели у миру. "Немојте да заборавите на нашу киднаповану децу", апелују родитељи тројице отетих војника, Гилада Шалита, који је у рукама Хамаса, негде у Гази, од 25. јуна и Ехуда Голдвасера и Елада Регева, које држе хезболаси у Либану. "Ствари су се помериле у другом правцу, према рату. Гину цивили, убијају се војници, ми не желимо да свет заборави на нас", каже отац Гилада Шалита.

Чека се дипломатија

 Родитељи киднапованих војника састали су се са родитељима других израелских војника који су прошли сличну судбину, како би им помогли да преброде тешку трауму и неизвесност око ослобађања њихове деце.

Можда има наде. Наиме, на дипломатском плану постоје наговештаји да би Израел могао да се одрекне неких од постављених захтева, у замену за престанак бомбардовања Либана. Израелски премијер Олмерт је изјавио у уторак да двојица отетих војника морају бити пуштени на слободу, те да Хезболах мора да се повуче са израелске границе, нешто дубље у либанску територију. Један блиски сарадник Олмерта је наговестио компромис када је реч о захтеву за разоружавање Хезболаха.

То потврђује и изјава израелског министра за унутрашњу безбедност Авија Дихтера, да би Израел могао да размисли о замени либанских затвореника за двојицу отетих Израелаца, али тек након окончања војне операције.