Обавезна резерва биће преполовљенa тек догодине

Од 1. јануара идуће године обавезна резерва банака коју ће морати да одвоје код Народне банке Србије биће 25 одсто, уместо досадашњих 45 одсто. То важи за све девизне депозите привреде и грађана, динарске депозите са девизном клаузулом и кредитне линије које банке повлаче из иностранства. Тако пише у предлогу измена Одлуке о обавезној резерви којим треба да се постепено релаксира монетарна политика и банке подстакну да више новца усмере у кредите привреди за оживљавање производње и извоза. Ту нову меру монетарне политике већ су јавности најавили председник државе Борис Тадић и премијер Мирко Цветковић, а „Политика” је дошла у посед нацрта те одлуке чије детаље ексклузивно објављује.

Према том предлогу, који је недавно НБС представила пословним банкама, била би укинута стопа обавезне резерве на зајмове које банке у Србији добијају од својих матица из иностранства за јачање капитала (тзв. субординисани кредити). НБС предлаже да се истовремено укину бенефиције код обрачуна обавезне резерве (то су заправо сада изузеци или умањења из основице) по три основе: код одобрених стамбених кредита које је осигурала Национална корпорација за осигурање стамбених кредита, код субвенционисаних кредита за ликвидност и код субвенционисаних потрошачких кредита.

Народна банка Србије, међутим, тражи од пословних банака да до 1. јануара идуће године морају да одржавају обавезну резерву на нивоу од 18. марта ове године. Од банака се још тражи да раде паралелни обрачун по новом систему из два разлога. Уколико се утврди да је ниво обавезне резерве по новом систему обрачуна (на дан 18. март 2010) виши у односу на издвојени износ, банке морају да повећају ниво издвојене обавезне резерве. И обрнуто, у случају да се утврди да по новом обрачуну банке имају „вишак” издвојене обавезне резерве, неће моћи да користе те девизе пре 1. јануара 2011. године (тада ће НБС сукцесивно у три месеца „вршити отпуст” обавезне резерве). И код ове мере предвиђен је изузетак превременог отпуштања обавезне резерве – он ће бити могућ само ако одређена пословна банка има нето раст субвенционисаних кредита.

Иако јој је намера да омогући банкама више „даха” у финансирању привреде, ова мера није наишла на „топао дочек” код банкара који је сматрају превише ригидном, замерају да је на „дугом штапу” и оцењују да неће довести до брзих позитивних ефеката.

Банкари тврде да би ефекти овако предложене мере могли да се очекују тек у првом кварталу идуће године, упозоравају да су паре привреди потребне одмах ове године да би оживела производњу и тако ублажила последице кризе и предлажу да одмах почне примена мере смањивања обавезне резерве.

Следећа примедба банкара односи се на увођење обавезне резерве на средства која банкама стижу од матичних кућа из иностранства после 1. марта ове године. Од избијања кризе до данас у Србију је по том основу ушло 1,6 милијарди евра и ако на будући прилив ових кредита буде примењивана обавезна резерва (уз пројектовано повећање еурибора) банке не би имале много простора за појефтињење кредита (односно смањивање камата). Зато банкари предлажу да се рок са 1. марта помери на 31. децембар 2010. године, после кога ће банке бити обавезне да издвајају обавезну резерву на инокредите. „На тај начин обезбедила би се дугорочнија стабилност камата, што је посебно важно јер ће опоравак привреде дуже трајати, а подршка банака у том периоду биће од кључне важности”, истичу банкари.

Измене уредбе о обавезној резерви предвиђају да се она укине за кредите узете код међународних финансијских институција (ЕБРД, ЕИБ, КfW) уз гаранцију државе Србије. Банкари сматрају да тај принцип треба да важи и за пословне банке које су директно закључиле кредитне линије са истим кредиторима. Аргументација банака је да су, генерално посматрано, кредити међународних финансијских институција (ко год их узео, држава или пословне банке) намењени углавном за финансирање инфраструктуре, социјално угрожених категорија становништва и повећању запослености и зато би морали да имају исти третман при издвајању, односно неиздвајању, обавезне резерве.