Три боје – црно

Мајстор филмске нарације Брајан де Палма, познат по класичним криминалистичким драмама "Недодирљиви", "Лице с ожиљком" и "Карлитов пут" и трилерима "Кери", "Обучена да убије" и "Пуцањ није брисан", определио се сада за филмску прераду књижевно-криминалистичког бестселера "Црна Далија" Џејмса Елроја, по чијим су романима снимљени и веома успешни филмови "Л. А. поверљиво" и "Амерички таблоид".

Овога пута реч је о правом "ноар" филму, на темељима истините приче о бруталном убиству холивудске старлете Бети Ен Шорт које је шокирало Лос Анђелес 1947. године. Међутим, док ова Елројева књига важи за ремек-дело калифорнијске школе "грубог и жестоког америчког кримића", Де Палмина филмска верзија је омекшана, пуна компромиса, добрим делом озбиљно пати од маниризма и од, Де Палми омиљених, Хичкокових цитата и општих жанровских места.

Уз то, иако раскошно и интригирајуће оркестриран, филм је предугачак и преспор, редитељски и приповедачки више ослоњен на стил и креирање атмосфере него на реалистичну уверљивост и логику догађаја.

Стожер читавог филма је ужасавајућа судбина Бети Шорт (М. Киршнер), девојке која је због свог холивудског сна напустила родитељски дом да би завршила мртва и унакажена. Њена загонетна и никада разјашњена смрт одувек је изазивала пажњу америчке јавности и "чачкала" машту жуте штампе јер се знало да је Шортова рођена са гениталним дефектом због чега није могла да има нормалне полне односе, да је често залазила у калифорнијске ноћне клубове, наводно је волела мушкарце у униформама, углавном се облачила у црно због чега је и добила надимак по којем је остала позната... Све везано за њу иницира и причу о опсесији, љубави, корупцији, похлепи и немаштини у коју су увучена и два полицајца и бивша боксера, Ли Бланкард (А. Екхарт) и Баки Блејхерт (Џ. Хартнет) са задатком да разреше случај.

И док је Бланкард све више заокупљен сензационалним убиством што му угрожава везу са Кеј (С. Јохансон), његовог партнера Блејхерта привлачи загонетна Медлин Линскот (Х. Свонк), девојка из једне од најугледнијих породица у граду – коју са жртвом повезује нездрава веза...

"Црна Далија" је филм намењен гледаоцу који зна да га у "ноаровском" окружењу очекују слутње, лажи, илузије, вишеструке подвале, забачене улице, сумњиви мотели, поткупљиви и непоткупљиви полицајци, подле црнке и добродушне плавуше, разуздане богаташице подмукле "ситне рибе" и психопатски злочини.

Оно што је понудио Де Палма је измаштан свет утемељен на стварности и филмској баштини, поткрепљен одговарајућом, потмуло помпозном музиком. Скарлет Јохансон у улози Кеј је очекиван, а Хилари Свонк као Медлин помало неочекиван и зато још успешнији, добитак у сфери сексепила холивудских звезда, док се у сферу промашаја може сврстати избор Џоша Хартнета за тумача главне улоге. Оно што нуди Хартнет је коректно, али неизражајно и најчешће празно.