За два месеца нове, јединствене дипломе БУ

Најкасније за два месеца требало би да почне издавање нових диплома на Универзитету у Београду, који ће према новом Правилнику, бити јединствене за све факултете. Како је за наш лист изјавила проректорка БУ за финансије др Невенка Жаркић-Јоксимовић, Универзитет ће издавати дипломе за све врсте студија, а први ће их добити око 3.000 академаца који већ чекају на овај драгоцени документ.

На наше питање шта ће то конкретно значити за студенте, она одговара да ће се износ потребан за издавање дипломе делити између факултета и Ректората.

– Ако диплома кошта, рецимо, 5.000 динара, трећина новца ће ићи факултету, а две трећине Универзитету, јер и факултетска управа и Ректорат имају трошкове – објашњава проректорка, додајући да то не значи да ће БУ зарађивати на дипломама, већ да ће то бити само део додатних прихода.

Ако је судити према финансијским плановима универзитета за 2010., високошколске установе ће се и ове године довијати на разне начине не би ли надоместиле мањак пара неопходних за функционисање високог образовања у Србији. Др Невенка Жаркић-Јоксимовић, каже да приходи из буџета нису довољни за покриће основне делатности универзитета.

– Само захваљујући сопственим приходима, уплатама факултета и института и то на добровољној основи, у месечном износу од око 10.000 динара, затим услугама за промоције доктора наука, издавању диплома, као и донацијама, успевамо да основна делатност Универзитета не трпи. Министарство просвете је покрило материјалне трошкове Ректората са свега 16,8 одсто средстава – каже проректорка и упозорава да просветне власти нису измириле ни своје обавезе у вези са међународном сарадњом, чланарином међународним организацијама, за рад појединих тела, студенте са хендикепом, што је све, према њеним речима, такође пало на терет универзитета.

(/slika2)Зато ће током марта почети разговори представника универзитета и Министарства просвете на изради нове уредбе о нормативима и стандардима услова рада за универзитете и факултете. Актуелна уредба је изгубила од ажурности, с обзиром на то да је у међувремену увелико одмакао поступак акредитације, каже и објашњава да тим прописом треба ставити у корелацију начин финансирања факултета са успехом студената. По њеном мишљењу, успех и пролазност студената треба макар благо, у један-два процента, да утиче на финансирање факултета.

Када је реч о финансијском плану БУ за 2010. годину, Жаркић-Јоксимовић каже да ће поново ослонац бити на сопственим приходима, посебно што ће Универзитет од ове године бити издавалац свих диплома, а значајну активност представљаће и пројекти Европске уније. Прошле године средства од тих пројеката била су 52 милиона динара, а у плану је да у овој години буду 200 милиона динара.

Проректор Универзитета у Новом Саду др Радован Пејановић, задужен за финансије и организацију, каже да овде нема велике разлике у односу на друге универзитете у Србији и да је „једина помоћ у овој незавидној ситуацији што један део суфинансирају покрајински секретаријати за науку и за образовање”.

– Ускраћена су нам средства из буџета, ускраћено остваривање сопствених прихода јер је и привреда у кризи и уколико остане овај модел финансирања, постоји опасност да се део терета превали на студенте, иако се ми трудимо да испоштујемо социјални статус академаца – каже Пејановић који је и професор Пољопривредног факултета.

По његовим речима, Универзитет не добија средства од Министарства за амортизацију, што је јако велика ставка, јер је реч о огромним зградама, грађеним после Другог светског рата. Када је реч о опреми факултета, проректор објашњава да захваљујући међународним пројектима, већина факултета успева да обнови опрему, што ће и у наредном периоду бити важна активност Универзитета у Новом Саду.

По мишљењу др Пејановића, као и проректорке Жаркић-Јоксимовић држава мора да улаже у образовање далеко више уколико желимо да изађемо из кризе, као што су то схватиле све развијене земље у свету.

– Често се жалимо да извозимо наш најбољи производ, дипломиране студенте –каже проректорка и додаје да је боље државно финансирање управо начин да се тај проблем заустави.

– Уколико се не пронађу средства и образовање и наука оставе на цедилу, то ће се одмах одразити на квалитет и дугорочно на развој земље – сматра Пејановић.

И док ректорати упиру прст у просветне власти, из Министарства просвете кажу да се врло мало може урадити без Министарства финансија.

Помоћник министра за високо образовање Слободан Јауковић изјавио је на последњој седници Савета Универзитета у Београду „да се често Министарство просвете компромитује јер има обавезе, али нема новца” и „да Министарство финансија нема слуха за потребе високог образовања”. По његовим речима, укупни захтеви за инвестиције били су 18 милијарди динара, а одобрено је само 250 милиона. Од укупног буџета за просвету, чак 97 одсто средстава иде на плате.

Србија иначе још нема стратегију развоја високог образовања и за сада једини документ у овој области је пре неколико дана усвојена Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2010 до 2015. године. У овом документу се наводи да је потребно да се систем финансирања високог образовања промени, а да се фондови за стипендирање усмере на студенте приоритетних научних области (природне, техничке и медицинске).

Сандра Гуцијан