Дрвенасти манекен

Након што је 10. јула постављен споменик Николи Тесли на београдском аеродрому који одскора и носи име генијалног српског научника, у медијима су се појавиле реакције стручњака на ово дело чији је аутор вајарка Дринка Радовановић. У нашу редакцију јуче су стигла два писма које су потписали угледни вајари, сликари и некадашњи професори Факултета ликовних уметности у Београду. Међу потписницима су Јелисавета Шобер, вајар, Олга Јеврић, вајар, Томислав Тодоровић, вајар, Ђорђије Црнчевић, вајар, Душан Јуначков, сликар, Милун Видић, вајар, Владимир Комад, вајар и дугогодишњи декан Факултета ликовних уметности, Милица Стевановић, сликар и вајар и дугогодишњи професор Факултета ликовних уметности у Београду, Коља Милуновић, вајар, Милија Глишић, вајар, Драгослав Крнајски, вајар...

У писму чији је иницијатор Јелисавета Шобер пише:

"Поводом постављања скулптуре Николи Тесли на београдском аеродрому, колеге академски скулптори замолили су ме да укратко изнесем наше мишљење о постављеној скулптури. Мишљења смо да  је овај аматерски и дилетантски споменик потпуни промашај! Без схватања генијалног Тесле и ликовних законитости, монументалности, хармоније, естетике и снаге форме. Београдски аеродром је значајна локација и сматрамо да је овакав квалитет споменика увреда за Теслу и брука овог града."

У другом писму пристиглом у нашу редакцију пише:

"Ко дочекује и испраћа путнике са свих страна света на београдском аеродрому? Споменик Николи Тесли? Личност Николе Тесле сведена на укрућеног, дрвенастог манекена. Опуштен, немоћан на гломазном постаменту који већ ионако пасивну, беживотну фигуру изједа...

Није потребно имати ликовну културу, нити знати шта је добра скулптура, ни ко је Никола Тесла, па схватити да оваква представа обезвређује и вређа личност којој је намењена.

Па кад је све то тако очигледно мора се поставити питање у чијем је интересу и које су то моћи које, упркос демократским принципима, намећу један такав промашај-споменик који не велича већ поништава личност великана сведену на беживотну лутку. И све то поред процене две стручне комисије које су дале негативну оцену о овом предлогу за споменик. Које су то моћи? Чији интерес заступају? Да ли такав Тесла треба да дочекује и испраћа путнике из целог света на Аеродрому `Никола Тесла`? И, са којом поруком?"

Уметници по ко зна који пут постављају питање: Зашто није расписан конкурс?

"Не желимо да подносимо тај терор! Наше удружење броји 150 или чак 200 вајара, имамо младе талентоване људе! Имамо високе школе из којих излазе учене генерације! Нећемо то више да трпимо! Да ли ће политичари одлучивати о уметности?", категоричан је вајар Владимир Комад.

Подсетимо, реакције на предлог споменика Николи Тесли појавиле су се још док је ова скулптура била у фази идејног решења о чему је наш лист писао. Негативне реакције односиле су се на занатску, уметничку и естетску димензију оваквог решења. Истицана је ликовна неписменост људи који одлучују о највећим ликовним пројектима у земљи, као и нужност расписивања конкурса за овакве прилике.

Иницијатива за постављање споменика Тесли, чији је аутор Дринка Радовановић, потекла је из Електропривреде Србије са образложењем упућеном Влади Србије да је реч о делу које је на међународном конкурсу Меморијалног комитета за постављање Теслиног споменика на Нијагариним водопадима у Канади ушло у најужи избор.

Предлог су одбиле две стручне комисије Скупштине града, али надлежност Скупштине града престала је оног тренутка када је као локација за споменик одређен београдски аеродром. С обзиром на то да је реч о јавном предузећу, они имају одрешене руке да у свом "дворишту" постављају шта желе.

Дринка Радовановић завршила је Учитељску школу у Крагујевцу, студирала је психологију на Филозофском факултету у Београду, а вајарство учила код Матије Вуковића. Аутор је многобројних јавних споменика у Србији...