Јатак доводио мајку да кува Младићу

Ратко Младић крио се од 1. јуна 2002. до 25. јануара 2006. године у становима на адресама Јурија Гагарина број 118 и 183, Пеђе Милосављевића 24, Трећи булевар 48, Црнотравска 1г и Владимира Поповића 24, сазнаје "Политика".

У оптужници против десет Младићевих јатака наводи се, како сазнајемо, да је прво "склониште" одбеглог хашког генерала било у Улици Пеђе Милосављевића број 24, у стану једног од оптужених, Ратка Вучетића. На поменутој адреси хашки оптуженик се задржао 15 до 30 дана, после чега, у договору са оптуженим Станком Ристићем, мења локацију и прелази у стан у Улици Јурија Гагарина број 183.

Одбегли хашки оптуженик се, према оптужници, у овом стану скривао све до 1. октобра 2002. године када се "сели" у Трећи булевар број 48. Младићеви јатаци са власником стана на поменутој адреси закључују уговор о коришћењу стамбеног простора до краја фебруара 2003. године. Најтраженији хашки бегунац се, међутим, у поменутом стану скривао свега 45 дана. Стан напушта зато што у њега долазе припадници ОУП-а Нови Београд, како би проверили власника стана Мирка Панића, који је поднео захтев за регистрацију оружја.

У договору са оптуженом Љиљаном Васковић, Јован Ђого га тада пребацује у њен стан, у Црнотравској улици број 1г. На тој адреси Младић је боравио свега четири до пет дана, односно све док се Љубомир Васковић, Љиљанин супруг, није вратио са лечења са Војномедицинске академије.

Није се дуго задржао ни у стану у Улици Владимира Поповића број 24, где прелази са претходне адресе. Тамо му је друштво правио Милош Лугоња, син оптуженог Марка, који је и раније становао у овом стану. Некадашњи командант босанских Срба се и на овој, као и на многим претходним адресама задржава свега неколико дана.

Младић затим одлази у стан у Улици Јурија Гагарина 134, где се скривао 15 дана. У договору са оптуженим Станком Ристићем, прелази у стан у истој улици, у згради број 118. Са краћим прекидима, на овој локацији остаје све до 31. децембра 2005. године.

Како сазнаје "Политика", у оптужници се наводи и да су станове у којима се крио одбегли генерал изнајмљивали, углавном путем огласа, његови јатаци који су организовали и превоз Младића до наведених локација. Месечни закуп станова у којима се Младић крио, у зависности од њихове величине, кретао се од 250 до 400 евра, а јатаци су поред закупа плаћали и комуналне и друге трошкове хашког бегунца.

Оптужени су Ратка Младића снабдевали храном и другим неопходним намирницама, па и телефонским картицама 064 и 063 и "допунама" за њих. За једног од помагача, Борислава Ивановића, у оптужници се наводи да је чак и своју мајку Милеву одводио у стан у Јурија Гагарина 118 како би кувала хашком бегунцу.