Хрватско, а наше

Осим по обиму (три стране текста), српски акциони план за хватање Ратка Младића и по суштини је сличан оном који је Хрватска направила 2005. године како би Хагу испоручила Анта Готовину.

Његове основне смернице су, заправо, у духу хрватског модела, што може да се наслути и из изјаве српског премијера Војислава Коштунице да ће спровођење плана да подразумева координацију сектора безбедности с правосуђем и сарадњу с хашким судом, као и измене неких специјалних закона, док ће оперативним планом да буде обухваћена и медијска кампања и евентуално доношење специјалних закона.

План осмишљен у Загребу је, према писању хрватских новина које су се позивале на добро обавештене изворе из хрватске и из европске администрације, имао шест тачака и априла 2005. у Луксембургу га је на састанку радне групе Европске уније за процену хрватске сарадње с Хашким трибуналом представио председник владе Иво Санадер.

Прва тачка односила се на кампању за јачање свести јавности о потреби поштовања закона и начела правне државе, чиме је требало да се смањи подршка коју је у народу уживао Анте Готовина.

Другом тачком било је предвиђено јачање полицијских акција којима би се ушло у траг Готовини и тицале су се мреже која га подржава и организује му бег.

Према писању "Вјесника" из априла 2005, трећа тачка односила се на оштрију борбу против цурења поверљивих информација из државних служби, које је директно штетило полицијским и обавештајним акцијама.

О потреби рашчишћавања у обавештајном систему државе било је речи у четвртој тачки плана, којом је најављен наставак реформе обавештајних служби, док је пета тачка предвиђала наставак појачаних активности тих служби. Шеста тачка плана предвиђала је јачање сарадње са суседним земљама.

Медијска кампања коју је Коштуница најавио и у Србији требало би да доведе до тога да већина грађана у Србији схвати да је сарадња са Хагом, па самим тим и изручивање Ратка Младића, неопходна у интересу државе и нације.

Власти у Београду, међутим, како каже један од високих функционера у српској администрацији који је желео да остане анониман, не намеравају да грађанима "гурају прст у око" тиме што би, на пример, целу Србију облепили потерницама са ликом одбеглог генерала босанских Срба.

– То никако не би било паметно у ситуацији када је, према неким истраживањима, више од половине грађана против сарадње са Хагом. Радићемо суптилно и грађанима објашњавати да је то наш национални интерес, да нико није изнад закона и да је неопходно поштовати начела правне државе – каже саговорник "Политике".

Појачане полицијске акције, по угледу на оне које су биле предузете у Хрватској, у Србији су, практично, одавно у току и резултирале су хапшењем неколико људи осумњичених да су скривали Младића.

На цурење информација жалила се и Карла дел Понте, главна хашка тужитељка, због чега ће сада, према најави Расима Љајића, шефа Националног савета за сарадњу са Хагом, "најоштрије бити санкционисани сви који одају било какве информације".

За разлику од чишћења које су хрватске обавештајне службе доживеле уклањањем са положаја Фрање Турека, првог човека Противобавештајне агенције, и Жељка Багића, саветника за националну безбедност председника Стјепана Месића, српским безбедносним агенцијама, према сазнањима "Политике", не прети нешто слично.

Оне ће, међутим, како је Акционим планом предвиђено, убудуће бити дужне да све информације до којих дођу у вези са потрагом за генералом Младићем достављају координаторима свих акција – Владимиру Вукчевићу, специјалном тужиоцу за ратне злочине, и Расиму Љајићу, који ће потом одржавати везу са Хагом и Бриселом.

Ни хрватски ни српски план, међутим, никада нису објављени у јавности, а ако се узме у обзир и претња санкцијама свима који у јавност буду излазили са детаљима плана за хватање Младиће, по свему судећи неће ни убудуће.

Највећа разлика између српског и хрватског документа иначе је у томе што су иза плана који је довео до хватања Готовине заједнички стали и председник и премијер Хрватске Стјепан Месић и Иво Санадер, док се српски план везује само за премијера Коштуницу и Владу Србије. Председник Србије Борис Тадић прошле недеље изјавио је да је и његов кабинет припремио свој предлог плана за сарадњу с трибуналом, али до усаглашавања два предлога није дошло.

--------------------------------------------------------------------------

Никифоров: Локација је напредак

Портпарол тужилаштва трибунала у Хагу Антон Никофоров изјавио је за Б92 да је Акциони план само средство за постизање резултата, а то су лоцирање и хапшење хашких бегунаца, пре свих Ратка Младића, те да докази да је на основу Акционог плана све покушано, али да Младић није нађен, неће довести до оцене да је сарадња остварена.

– То не би био позитиван резултат. Ми имамо искуства с другим земљама. Апсолутно верујемо да надлежне власти у вашој земљи могу да лоцирају преостале бегунце или да кажу где би се они могли налазити. Тачна локација с добрим доказима о тој локацији би већ била напредак, то би био конкретан резултат – рекао је Никифоров.