Истопљени динар дражи од тврде пластике

Готовинско плаћање у малопродајним објектима свих трговинских ланаца и даље предњачи. Далеко је испред „конкурената” – картица и чекова, а већини потрошача кеш је и даље дражи од „пластике” и „вредносница”. То потврђује и статистика. Према подацима ГФК-а, агенције за маркетиншка истраживања, у току протекле године чак 91 одсто Београђана плаћало је робу широке потрошње готовином.

Док се протеклих година плаћање картицама брзо увећавало, сада, кажу трговци, број провучених картица на касама или мирује или се смањује. Један од разлога је све веће учешће чекова, који код појединих трговаца „добацују” и до 15 одсто. До сличног закључка су дошли и у Удружењу банака Србије. Према њиховим збирним подацима, минуле године број картица код нас смањен је за 2,3 одсто.

– Картице се много мање провлаче. Највише се користе викендом, али понекад и у поподневним часовима радним данима. Али, генерално, мање је плаћања на тај начин него раније, а све је више чекова и готовине. Тако је у маркетима „Јабуке”, док се у СОС маркетима картицама плаћа минимални број рачуна, свега један одсто – објашњава Милена Радуловић, директор маркетинга трговинског предузећа „Јабука”.

Трговци кажу и да на врсту плаћања купљене робе директно утиче величина продајног објекта. Рачуни за велике, месечне куповине углавом се измирују виртуелним новцем. Подаци трговаца показују да се, у просеку, око 30 одсто рачуна у хипермаркетима плати картицама, док се у супермаркетима рачуни за 20 одсто купљене робе измире „пластиком”. У мањим радњама учешће платних картица је око 10 одсто.

Банкари су, ипак, оптимистични. Премда поједини потврђују да је можда дошло до замора и да је темпо раста плаћања картицама успорен, па и да је опао, има и оних који не уочавају такве тенденције.

– Нисмо забележили пад и на српском тржишту смо до сада издали 1.015.000 платних картица. Чак се благо и повећао проценат корисника који платне картице користе за плаћање у односу на оне који их употребљавају једино за подизање готовине на банкоматима. У току 2009. године око 66 одсто наших клијената картице је користило за плаћање робе, а 34 одсто за подизање готовине – објаснили су у банци Интеза.

Слично је и у Сосијете женерал банци.

– У току 2009. године одржали смо континуитет у издавању картица, а што се тиче коришћења, пратимо трендове у Европи, па смо забележили благи раст у коришћењу и по броју трансакција и у промету – објаснио је Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке.

С. Д.