Албанци активно против

Најновије истраживање београдске агенције "Стратеџик маркетинг" о ставу јавног мњења према преговорима о будућем статусу Косова, које је јуче представљено београдским новинарима, окуражило је дипломате и политичке представнике оних западних земаља и међународних организација којe су склоније независности Косова. Било је то приметно и приликом прошлонедељне посете чланова Бундестага Београду, када су немачки парламентарци у сусретима са представницима домаћих организација цитирали резултате овог истраживања, по којем је за Србе у Србији будући статус Косова питање од мањег значаја. Србе, тврди "Стратеџик маркетинг" након испитивања 2.500 грађана на територији Србије, Косова и Војводине, више од статуса Косова брине висока незапосленост (40 процената), а трошкови живота деле друго и треће место са питањем будућег статуса Космета (18 процената испитаника се тако изјаснило о оном што их највише брине). Са само једним процентом мање (17 одсто) грађане Србије брине економска ситуација.

На основу истраживања ове агенције које је спроведено у сарадњи са приштинским Косовским институтом за политичка истраживања и развој, током маја ове године, питање будућег статуса Косова и Метохије за косовске Албанце је друго по важности (38 одсто), после незапослености (47) За косовске Србе и расељене Србе са Космета оно је на првом месту, а за само 18 одсто Срба у Србији питање статуса покрајине је најважније. Ово истраживање, које је финансирао УСАИД (Америчка агенција за међународни развој) имало је циљ, како је објаснио директор "Стратеџика" Срђан Богосављевић, да се "у српском јавном мњењу установи до које мере је присутна емотивна ангажованост у вези са Косовом".

Испитаници су могли да наведу само једну тему као најважнију, а одговори им нису били понуђени на упитнику. Богосављевић овакав поступак тумачи намером да се смањи број питања, "пошто квалитет испитивања опада са дужином упитника". Заменик директора Светлана Логар прецизира да је циљ истраживања био да се истраже потенцијални простори за компромисе, да се види колико има оних који се веома чврсто држе свог става и колико има простора да се њихово мишљење промени.

Сходно очекивањима, косовски Албанци су се у проценту већем од 90 одсто изјаснили против останка Косова у саставу Србије као покрајине са широком аутономијом, док је такво решење од кључног значаја за 60 одсто Срба из централне Србије, за готово 80 одсто Срба са Косова и за две трећине Срба исељених из покрајине.

С друге стране, око 90 одсто косовских Албанаца сматра да је независност Косова у садашњим границама најбоље решење будућег статуса покрајине, што је, међутим, неприхватљиво за готово три четвртине Срба из централне Србије и око 90 одсто Срба са Косова и Срба исељених из покрајине.

Резултати такође показују да је "условна независност" Косова неприхватљива за 65 одсто косовских Албанаца, док је за њих 23 одсто то прихватљиво решење. С друге стране, за око 80 одсто косовских Срба, било оних који тамо живе или су расељени, то је неприхватљиво решење. Према резултатима овог истраживања за 50 одсто Срба из уже Србије условна независност је неприхватљива, док је за њих 35 одсто то прихватљиво решење.

Занимљив део истраживања односи се на питање мотивације људи, односно начина реаговања на будућа решења која им нису по вољи. Чињеницу да је четвртина косовских Албанаца спремна на активно супротстављање нежељеном решењу (њих још осам одсто изразило је "пасивно незадовољство"), дипломате земаља које заговарају независност Косова тумаче као извесну претњу, насупрот ставу Срба у ужој Србији од којих би 10 одсто било спремно на активан ангажман против таквог решења, уз још осам одсто на "пасиван".

Светлана Логар процењује да број људи који су спремни на активан ангажман и није тако велики, "било да се ради о протестима или неком другом виду акције ако решење не буде онакво како би они хтели". Недостатак овог истраживања је одсуство питања на који би начин било израђено то "активно некомпромисерство".