Како су биране судије

Оптужбе Друштва судија Србије на рачун Високог савета судства због (ре)избора судија се наставља. На конференцији за медије, одржаној пре три дана, председница Друштва судија Драгана Бољевић и њен заменик Омер Хаџиомеровић, обелоданили су да је ВСС, 23. фебруара, по налогу повереника за информације од јавног значаја, Друштву доставио одговор и део тражених докумената. Сва поменута писанија „окачена“ су на сајту Друштва судија.

По добијању документације, представници Друштва судија указали су на бројне недостатке у раду и противречне тврдње ВСС.

– Чланови Савета су у документу негирали да је био примењен тајни критеријум по коме не може да буде (ре)изабран судија чији је супружник адвокат. Међутим, у достављеним списима наводи се да је овај критеријум разматран и узиман у обзир „приликом оцене достојности, где је однос био злоупотребљен“. Нејасно је, онда, како је Савет дошао до сазнања о брачном статусу судија и занимању њихових супружника с обзиром на то да о томе не постоје званични подаци – тврди Бољевићева. 

Чињеница је, наводи она, и да се у персоналним досијеима судија којима је омогућено да изврше увид у њих, налазе статистички подаци о њиховим резултатима рада који се битно разликују, и то нагоре, од оних, које су кандидати званично добијали у својим судовима. Бољевићева тврди да се увидом у свој досије уверила да су њени резултати рада „преполовљени иако је у посматраном трогодишњем периоду остварила норму од 160 одсто, о чему сведочи и званични судски извештај“.

– Ти подаци су изражени супротно Судском пословнику. Резултати рада судија приказивани су према апсолутним бројкама решених предмета, а не с обзиром на ефективно радно време судија. У таквој, до сада непознатој табели, приликом обрачуна испуњености норме, другостепеним судијама, супротно важећим прописима, нису узимани у обзир предмети решени другачије осим пресудом. Тиме су незаконито дискриминисане судије на породиљским одсуствима, боловањима или оне које су током посматраног периода промениле судећу материју – наводи председница Друштва судија.

Иако су тражени, ВСС није доставио записнике са својих седница, тврдећи да су у њима садржана само изјашњавања чланова о кандидатима. Ово је, тврде у Друштву судија, у директној супротности са чињеницом која произилази из дневних редова заказаних седница ВСС, из којих се види да није било никакве расправе о избору појединих кандидата на најмање 17 од 36 седница, колико је одржано од оснивања Савета до 25. децембра 2009. године.

Из записника са 19. и 21. седнице (одржаних 23. октобра и 4. новембра прошле године) се, објашњава Бољевићева, види колико је мало времена Савет посветио разматрању рада кандидата.

– У записницима је наведено да је Савет „расправљао појединачно о сваком кандидату“. Када се, међутим, има у виду да је на првој од тих седница, која је трајала пет и по сати расправљано, осим о 399 кандидата за Управни суд, и о 632 кандидата за Апелациони суд у Београду, а на другој, која је трајала шест и по часова, о 813 кандидата за Први основни суд у Београду, намеће се закључак да је Савет у ствари расправљао 20 секунди о кандидату – наводи наша саговорница.

Анализа достављених докумената, према речима наше саговорнице, указује и на произвољност у раду ВСС чак и тамо где је он рангирао кандидате. Рецимо, од 12 кандидата изабраних први пут за судију, за Управни суд са ранг-листа судијских помоћника изабрано је четири кандидата са 15, 18, 19. и 21. од укупно 31 места и осам кандидата са 4, 11, 22, 46, 61, 73, 92. и 98. од 120 места са ранг-листе осталих кандидата.

Сви ови подаци који проистичу из аката самог ВСС, кажу представници Друштва судија, постају још више забрињавајући када се имају у виду објашњења за одлуку Савета да не поступи по Закону и не прибави мишљења судова у којима су радиле судије кандидати и непосредно виших судова.

Мирослава Дерикоњић