Русија је земља жена

Од нашег дописника
Москва, 8. марта – Иако је, већ по традицији, цвеће данас троструко скупље него иначе, пракса да се поклања женама за њихов празник, није изневерена. Улицама Москве данас је било готово немогуће проћи од цвећа и пакета. Готово да би се са сигурношћу могло рећи да нема тог мушкарца у Русији који данашњи дан није почео честитањем празника преко телефона свим познаницама које неће стићи да обиђе у току дана, јер Осми март је овде један од најзначајнијих празника који се обележава од 1918. године, а од 1965. је нерадни дан.

„То је лаки, радосни пролећни празник”, рекао је Владимир Путин истичући да за праву равноправност жена мора још много да се уради. Ипак, додао је он, код жена ће се „увек ценити оно што имају само оне – нежност, љупкост, привлачност”.

Русија је данас држава жена – према статистици, има их за око десет милиона више него мушкараца, па зато оне возе трамваје, возове, раде као молери, лепе тапете, чисте снег… али су и образованије – од укупног броја жена чак 62 процента има високо образовање док је код мушкараца тај проценат само 50. Младу генерацију – не само у кући, већ и на факултетима, васпитава и образује лепши пол – међу професорима и предавачима на свим нивоима образовања, има их више од половине, а у медицини чак 80 посто. У малом бизнису их је такође више него мушкараца – око 65 посто.

Ипак, кад се говори о женама, а посебно последњих година, због „беле куге”, истиче се да је главни задатак жене био и остао да буде мајка. У СССР-у су мајке са много деце награђиване државним наградама „Материнска слава” и „Материнска храброст”, а данас их награђују орденом „Родитељска слава”. Све те награде руске мајке су и те како заслужиле јер су њихове обавезе далеко веће него у осталом делу света… Оне најчешће саме гаје и васпитавају децу. Мушкараца не само да има мање, него им је животни век краћи него женама, рано умиру, више него жене страдају у саобраћајним несрећама, а не треба занемарити ни традиционалну руску болест – алкохолизам.

Зато руска мајка, поред тога што мора да одгаји, треба и да васпита у сину мушкарца, што, без оца, није нимало лако. Неретко ће се у овом делу света чути примедбе да жене – мајке, тетке и баке, уче дечаке да поштују, да слушају и дарују жену, али заборављају да у њима одгаје и веома важну црту мушкости, која им касније често недостаје. Мушкарац ће вам у градском превозу врло често уступити место, никад вас неће гурнути или повредити на улици, док са женама то већ није случај. На улицама руских градова често ћете видети мушкарце који жени помажу не само да понесе тежи терет, него јој носе и женску торбицу. И још букет цвећа без кога нема састанка. А ако сте случајно сведок свађе или жешће расправе између мушкарца и жене на улици, онда је сасвим сигурно, жена агресивнија.

Жена је та која носи највећи терет у животу руске породице, па је логично да је то чини, понекад, и помало мушкобањастом. Али снага руске жене није само у томе што је стуб породице или велики професионалац на послу, већ и у њиховој лепоти. Руске лепотице почеле су да освајају свет још почетком XX века за време првих руских сезона које је у Паризу организовао Сергеј Ђагиљев. Захваљујући лепоти и женствености руских манекенки у Европи у првим годинама емиграције, после Октобарске револуције, постао је (и остао) модеран словенски тип лепоте. Рускиња Наталија Вођанова једна је од најпознатијих светских манекенки данас.
Руске жене су и најпознатије балерине на свету, и оперске певачице, и космонаути, и официри руске армије – више од 110.000 жена данас носи еполете, неке чак и генералске. На нижим положајима их је далеко више. И служе не само у мирним деловима земље, већ и на Северном Кавказу, где се и данас свакодневно гине.

Па ипак, као што је рекао Путин, за праву равноправност треба још много да се уради. Иако су по закону равноправне с мушкарцима, присуство руских жена у органима власти је минимално. Само су три жене министри, две губернатори, две су помоћници председника државе, а једна је његов прес секретар. У историји СССР-а и Русије, само су три жене биле амбасадори – прва је била Александра Колонтај, амбасадорка у Норвешкој, Шведској и Мексику, запамћена, између осталог и по томе што је Лењину предлагала да на улицама совјетских градова направи киоске за вођење љубави, јер је то, исто као и жеђ, физиолошка потреба – а вода се већ продавала на улицама. Друга је Валентина Матвијенко, садашња губернаторка Петербурга, а трећа – садашња амбасадорка на Маурицијусу Олга Иванова. Лидери свих политичких партија су мушкарци.
Осми март се у Русији доживљава као празник лепоте, женствености и пролећа. Мушкарци га са очигледним задовољством улепшавају цвећем, поклонима, комплиментима... Они знају да за много тога (укључујући и свој долазак на овај свет) морају да буду захвални жени, и не стиде се да то и покажу.

Љубинка Милинчић