Винчанско откриће ускоро у уџбеницима

Велико признање за српску археологију и науку освануло је у мартовском издању Би-Би-Сијевог магазина „History” објављивањем чланка о изванредном открићу на нашим локалитетима, које је названо првом индустријском револуцијом. Реч је о истраживању којим је утврђено да је винчанска култура најстарија металуршка култура у Европи до којег је дошла наша Миљана Радивојевић, археолог на докторским студијама у Лондону.

Пратећи Миљану још од студентских дана, када је била најбољи студент на одсеку за археологију (9,70), Филозофског факултета у Београду, „Политика” је о њој писала још пре две године када је њен рад проглашен за најбољи на мастер студијама лондонског УЦЛ института за археологију, а сада је проширен. Миљана је ових дана у Народном музеју у Београду урадила додатну селекцију материјала са својим ментором Тилом Ререном.

– Овде смо да анализирамо најстарије технолошке остатке прераде бакра у винчанској култури, старе седам хиљада година. Око пројекта је окупљен велики тим стручњака, као и професори Тило Ререн и Ернст Перницка, два највећа имена у археолошкој науци, што даје кредибилитет нашем истраживању. Погледали смо локалитет Винча, материјал са локалитета Плочник и Беловоде и анализирали га изотопским, оптичким, хемијским методама – каже Миљана Радивојевић и описује откривени материјал:

 (/slika2)– Ради се о доста неугледним комадићима, зелене или сивкасте боје, који су лагани и тешко их је препознати у земљи. Само захваљујући пажљивим истраживањима они су пронађени, а овде чуче вероватно десетак година. Највеће нађено богатство је заправо згура (технолошки отпад при процесу топљења метала), јер издржава све временске прилике и чува информацију шта се заправо догодило. Из тих комадића можемо да уочимо какви су били услови топљења, температуре, технолошки кораци, врста руде и окружење. Цело истраживање базира се на овим комадићима који су сасвим фантастични и невероватни.

Имајући у виду да развој металургије убрзава развој друштава, утиче на изградњу градова и првих уређених друштава, као и на социјалну стратификацију, а знајући од када се то дешавало овде на Балкану, по уверењима наше научнице, имамо пуно право да причамо о првој индустријској револуцији Европе, па и света. Из ње се хиљадама година касније развила једна модерна европска култура, а ови нови научни докази, како каже, ускоро би могли да уђу и у уџбенике.

– До сада је постојао један поглед који је уверавао да је све настало на Блиском истоку – цивилизација, култура и технолошки напреци. Ово је поглед са Балкана. Сада знамо да не постоји један једини извор свемудрости и напретка овога света. Винчанска култура ће зато сигурно ући у уџбенике и променити виђење о настанку европске праисторије – каже Миљана Радивојевић.

Подсетимо, финансијска средства за трећу годину Миљаниних докторских студија још нису обезбеђена. Половину од целе суме

(90.000 фунти), донирала је британска влада, новац су дала наша министарства културе и науке, Фонд за младе таленте РС, Фриман и Мек Моран, бакарна и златна фондација из Америке, и Институт за археометалуршке студије у Лондону.

Мирјана Сретеновић

-----------------------------------------------------------

Професор Ререн изненађен

Професор на Институту за археологију УЦЛ Тило Ререн објаснио је да је винчанска култура имала развијено занатство и технологију, раније него на Блиском истоку или Ирану. Према његовим речима, људи на Балкану су се развијали независно, и пре више хиљада година од метала правили алатке које су биле много боље од алатки од камена, а које су промениле развој друштва. То је полазна тачка индустријске револуције настале пре 7.000 година, што мења наш поглед на развој металургије на глобалном нивоу, каже професор Ререн и додаје да га је Миљана убедила да погледа материјале и да је овим открићем био веома изненађен. Знали смо да овде „има нешто”, али нисмо знали где су алатке направљене, кад и како. Сада смо се у то уверили – каже Ререн.

-----------------------------------------------------------

Шљивар: Ко зна шта нас још чека

Археолог Душан Шљивар из Народног музеја у Београду, који је руководилац истраживања на локалитетима винчанске културе, подсетио је да су истраживања на локалитетима Беловоде, код Петровца на Млави, и Плочник, код Прокупља, почела 1994. године, али да се до капиталних резултата дошло сарадњом са Институтом за археологију из Лондона. Беловоде и Плочник су два највећа насеља винчанске културе, која заузимају око 100 хектара, истакао је Шљивар и објаснио да је на оба локалитета истражено само 400 квадратних метара. „То је један промил свега тога и ко зна шта нас тамо још очекује”, рекао је Шљивар. „Истраживања смо обогатили новим материјалима и налазима, и на основу њих реконструисали живот тих људи. Једно од важнијих открића су и антропоморфне и зооморфне фигурине вероватно њихових божанстава, као и сет фигурина бикова који су рађени у теракоти, а дати су на проучавање Факултету ветеринарске медицине у Београду” – додаје Шљивар.