(НЕ)МОГУЋА МИСИЈА

Шта повезује Акциони план за хватање генерала Младића, најаву порезника да ће испитати порекло имања оних који се шепуре вредностима скупљим од 300.000 евра и ангажовање Шпанца Клементеа за селектора фудбалске репрезентације Србије? Повезује их нада меродавних и надлежних за те акције да су то могуће мисије… да ће се одметнути генерал до оног у епици опеваног хајдучког Митровдана појавити на јутарњој прозивци у Схевенингену, да ћемо сазнати одакле паре онима за које нико не зна одакле им паре и да ће српски фудбалери играти као орлови чим Клементе научи текст химне "Боже правде" на коме, руку на срце, и домаћи живаљ ломи језик и, приде, тешко прати мелодију ако претпостављени појац, навијач, није био најмање први глас у школском хору.

Као и обично, дакле, и наизглед сасвим различите ствари повезује нада, потреба људи да верују како правда и успех могу једном и њима, у овоземаљском животу, да се догоде, што нам, иначе, политичари стално обећавају. Циник би рекао да је то њихов посао још од библијских времена. Али, да ли је наш посао да им верујемо?

Узгред, кад је о Младићу реч, нисам знао да ли више да се надам или више да се смејем када сам у среду увече чуо Драгана Јочића, министра српске полиције, како нам све кријући шта Акциони план садржи открива да је најзад "утврђено ко за шта конкретно одговара". Ја сам некако наивно мислио да се то и до сада знало, али видим да је то новотарија у раду служби које плаћамо из свог џепа, за разлику од оних чије ће џепове ових дана унакрсним испитивањем извора прихода претресати пореска полиција јер изгледа ником ништа не плаћају.

А они и јесу тема овог коментара. Мало је рећи да је основана сумња да су се многи око нас енормно обогатили док смо већински, и то позамашно већински, катастрофално пропадали. Још је основанија сумња да је позамашан број оних што су се обогатили а не плаћају порез, јер је некако логично да нису могли да оду у пореску управу и пријаве порез на златни ланац с туђег прекланог врата или документују приходе налогом да се посече и прода славонска храстовина, као што је тешко очекивати да ће сада да изваде товарне листове за шлепере цигарета и цистерне нафте чији се транспорт обављао под окриљем ноћи и у потоцима крви.

Али, ево, и ја, рођени скептик према моћи извршне власти да истера правду, надам се да то није баш немогућа мисија и да је достижан циљ утврђивања порекла злочина и порекла имовине, што је овде, нажалост, често некако непристојно блиско повезано, тешко разлучиво једно од другог, и што отвара питање друштвено релевантније од пуњења државног ерара – да ли је умањивање имовине, преко накнадног пореза са све припадајућом каматом, поштена казна?

У непосредна постброзовска времена хапсили су неког пензионисаног генерала повезаног с фудбалом по основу сумње да се енормно обогатио мућкама, а у сефу су му пронашли читаву хрпу добитних листића с 12 погодака на ондашњој спортској прогнози којима је правдао своје богатство. Човек је баш био прогнозер батлија, мада је свима било јасно да његова срећа почива на спремности да добитне тикете откупљује по нешто вишој цени од номиналног добитка.

Ако је он нашао начин да опере новац у она времена када се више штрчало привилегијама него парама, шта ли су тек ови измислили и којим су се путевима трансформисали у угледне бизнисмене које прати препорука да обавезно проверите да ли вам је сат још на руци ако вам западне да се рукујете с њима.  

Ако смо утврдили да је нада у правду и успех оно што повезује ове три насумице изабране теме, одметнике од хашке и пореске правде, као и избор новог селектора, ваља рећи и да постоји једна значајна разлика – за Шпанца знамо колико ће да нас кошта, а за остатак ћемо тек да видимо. Водите рачуна и о следећој околности – Клементе, ако га Бог не услиши да досегнемо фудбалску правду, вратиће се кући, у Шпанију, а ми ћемо остати с овима што обећавају и онима који се смеју њиховим обећањима.